1997. г. арх. Цветанка Разсолкова је снажно пожелела да пројектује цркве. Ова инспирација обузела ју је у Родопима када су је арх. Николов и Фондација „Будућност за Бугарску“ позвали да уради ентеријер новосаграђеног храма Свете Недеље у Неделину. Радост људи који пуних 400 година нису имали православну цркву оставила јој је неизбрисиве утиске и надахнула у њеном будућем раду. Први храм је пројектовала 2002. г. када је на позив Његове високопреосвећености митрополита Николаја, садашњег владике Пловдива, почела да сарађује са Софијском митрополијом. Она му је захвална што ју је упознао са филозофијом православне вере.

На његов предлог је израдила пројекат проширења храма Светог Тројства у манастиру Светих апостола Петра и Павла у Доњем Лозену, недалеко од Софије.

Напоредо с тим пројектује и друге храмове, манастирске цркве и целине, обавља радове на реконструкцији и рестаурацији богомоља. Тренутно ради на свом 30. црквеном објекту. Цветанка Расолкова је лиценцирани архитекта при Министарству културе. Пројекте реализује заједно са својом сестром арх. Зојом Расолковом и младом архитекткињом Веселом Костовом. Према пројекту арх. Расолкове гради се храм Светог архиђакона Стефана у софијској четврти „Гоце Делчев“:

То је православни духовни центар – објашњава арх. Расолкова. – Пројекат на на простору од 2.700 кв. м је импресиван и обилује детаљима - обухвата храм, няколико параклиса, недељну школу, центар за социјалне активности. За сада је готов само звоник. Надам се да ће се ускоро обновити грађевински радови на том објекту у који је уложена велика љубав и огроман труд.

Међу првим пројектима арх. Расолкове из 2003. г. је православни храм Светих равноапостолних цара Константина и Јелене у Елину Пелину који је недавно освештан. Његова изградња одуговлачена је због финансијских проблема. Када је обустављена градња крова, деда Добри – човек који је– човек који се добровољно одрекао многих овоземаљских ствари да би сакупљао прилоге за рестаурацију и одржавање бугарских хришћанских храмова, поклонио је 18. 000 лева (око 9.000 евра).

У списима светих отаца каже се да онај ко се определи да ради за Господа Бога треба да буде спреман да прође кроз искушења - каже арх. Расолкова. – У сваки храм се улаже напоран рад који је још и веома специфичан. Сваки храм је дом неког Господњег светитеља. На почетку пројекат израђујем ручно како би све дошло из срца. Потребни су пост, молитва упућена конкретном свецу и Господу Богу како би подухват био успешан. Није довољно да онај ко пројекује храмове буде само верник. Потребно је да познаје филозофију религије, да поштује канонске захтеве како би богонадахнуће долазило неусиљено.

Мора се испоштовати канон који се односи на црквене тајне, а архитекта га такође треба познавати како би се у храму неометано вршило богослужење, а оно је пуно симболике. Обавезно је изучавање старих образаца, јер у православљу постоје строги захтеви према облику и садржини, објашњава арх. Расолкова. Пре но што започне пројектовање неког храма она чита религиозну филозофију, најчешће су то богословска дела Светог Јована Дамаскина која дају драгоцено знање о догмама вере.

Пројектовање храма нема за циљ да се архитекта прослави – каже арх. Расолкова. – Што више храмова пројектујем то више схватам да мораш бити смеран и да је то Божија милост, па зато мораш унапред озбиљно размишљати. То је сакрална архитектура која је богонадахнута. Чим завршим неки храм и станем испред њега чини ми се да га је неко други саградио – и то је стварно тако. Господ Бог је Велики Архитекта. Тако читамо и у Светом писму – „ако Господ не сагради дом, узалуд се муче они који га граде“ и то се у потпуности односи и на нас који градимо Господњи дом.

Превод: Ана Андрејева