Очекује се да ће у Бугарској психолошка граница од 1 милиона евра потрошеног новца за божићне и новогодишње поклоне, празничне трпезе и путовања 2018. сада бити премашена бар за 10%.
С тим у вези може се направити неколико закључака. Први је да су се Бугари обогатили до степена да себи приуште да само за куповину поклона за најближе издвоје око 200 евра. У 2019. години зараде су повећане у просеку за 10%, што омогућује већу издашност. Још око 200 евра коштаће дочек Нове године ван куће – у земљи или, како то најчешће бива, у некој нама суседној земљи – Србији, Македонији, Грчкој или Турској. Међутим, сматра се да ће ове године далеких путовања бити мање с обзиром да је код нас и нерадних дана мање – за Нову годину, на пример, нерадни дан је само један – 1. јануар. Према истраживању агенције „Галуп интернешенал“, код становништва од 7 милиона, више од 2,4 милиона људи размишља о путовању или одмору у Бугарској или у иностранству, што укључује како предстојеће божићне и новогодишње празнике, тако и зимску сезону гледано у целини.
Други закључак, који се може направити, јесте да Бугари имају жељу да покажу да су издашни и у добром финансијском стању. И мада су на последњем месту у Европи по паритету куповне моћи, они не желе да себи или својим блиским људима ускрате радост због поклона или доброг провода. Тим пре што је лични биланс Бугара за 2019. у оквиру позитивног тренда карактеристичног за последњих пет година. Проценат оних који сматрају да је година која је на измаку за њих била боља (33%) је двоструко већи од оног људи који кажу да је за њих она била гора (14%). То показују подаци последњег истраживања агенције "Алфа Рисерч".
Шта Бугари намеравају да купе за поклон? У поређењу са претходним година ту нема изненађења и на чеоној позицији су играчке и украси за јелку, одећа, козметика, обућа и електроника. Морамо подсетити да су неки од тих поклона већ купљени на „Black Friday“ или на “Cyber Monday”, када је било велико снижење цена.
Кад већ имамо неку идеју шта да купимо за поклон, једно од најважнијих питања је где ћемо их куповати – у физичким продавницама и трговачким центрима или преко интернета. Са овом се дилемом суочавају потрошачи свугде у свету. За Бугарску ово као да није проблем од великог значаја, јер према последњим истраживањима Евростата тек 21% Бугара купује преко интернета, док у земљама западне Европе то се односи на више од 60% становништва. Према закључцима експерата најчешће се људи опредељују за „хибридну варијанту“ – шопинг преко интернета и у физичкој продавници. Међутим, постепено виртуелна куповина има превагу, пошто су 2008. интернет клијенти чинили тек 3% становништва.
У сваком случају испод Божићне јелке ће се наћи кутије, пакетићи и врећице пуних поклона. Упркос забрињавајућим прогнозама неких економиста да за предстојећу економску кризу, 55% Бугара сматра да ће и у новој години привреда добро функционисати, да ће бити довољно посла и повећања зарада. Многи ће морати да подигну новац са рачуна а неки чак и кредит, али с тим у вези ево једне добре вести – према истраживању Бугарске трговинско-индустрије коморе, 68% компанија планира да свом особљу исплати божићне додатке у износу од 250 до 500 евра. То је већ и држава урадила тако што је за празнике за најсиромашније пензионере доделила по 20 евра.
Превела: Албена Џерманова
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..