Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Када је први пут засијало божићно дрво у Бугарској?

Европски модел обележавања Божића и Нове године у слободној Бугарској

После Ослобођења (1878. г.) Божићни и Новогодишњи ритуали почели су се европеизирати. Кнежевска породица и нови моћници желели су да све буде онако како је у Европи. Једна од омиљених новина било је божићно дрво. Многи извори сведоче да су прву божићну јелку у Бугарској 23. децембра 1877. г. украсили официри руског генерала Гурко.

Зимзелено дрво примљено је са свом велелепношћу и свечаношћу 1879. г. у Софији када је изазвало велико одушевљење – прича Тодорка Недева из Регионалног историјског музеја Великог Трнова.Божићно дрво постало је популарно у Бугарској захваљујући кнегињи Клементини /мајци кнеза Фердинанда/. На раскошној свечаности у кнежевом двору, уприличеној за ученике школа у Софији украшена је огромна јелка која је запањила ђаке.

Слабо позната чињеница је да је прво Божићно дрво украшено у приватном дому засијало у главном граду у кући државника и политичара Стефана Стамболова. Било је окићено гирландама, стакленим лоптицама и блештавим играчкама. По завршетку приватног пријема гостима је омогућено да понесу по једну играчку на успомену. И док се то догодило крајем 19. векабожићно дрвце је масовно ушло у моду градских житеља у 20. годинама 20. века.

Прослава Божића у кафетерији „Викторија”. Велико Трново, 1933. г.На почетку су Бугари украшавали јелку јабукама, орасима, кокицама и својеручно израђеним гирландама од папира.Касније су се појавили и сетови стаклених украса из увоза. Коштали су 10-12 лева, а они луксузнији чак и 100 лева. Ваља истаћи да је тада месечни животни минимум у Великом Трнову био око 30 лева – прецизира гђа Недева.

Новогодишњи балови са отменим менијем и гостима у раскошној одећи, наручиваној код произвођача у иностранству такође су били неизоставни елеменат празничне атмосфере и европске моде у обележавању Божића и Нове године.

У зими 1880. г. кнез Александар I Батенберг је организовао први европски бал у Бугарској, најављен у периодичкој штампи као „вечерња игранка – каже Тодорка Недева. – На тој за Бугаре непознатој ноћној забави присуствовало је 116 одабраних званица међу којима су били представници страних држава,домаћи државници, млади официри, високи службеници у кнежевској управи. Одећа присутне 23 даме није се одликовала отменошћу или префињеношћу. Неке од њих биле су обучене у једноставне вуњене хаљине.У уследелим годинама дворски балови су постали традиција у разноликом животу нове Бугарске који се нису битно разликовали од сличних монденских догађаја у Европи.

Међу омиљеним божићним обичајима је упућивање честитки са жељама за здравље, срећу и љубав.И то се не односи само на крем друштва него и на обичне људе којима је било велика част и задовољство да у данима око Божића украсе кућу илустрованим поштанским картама.


Разноврсност карата на почетку прошлог века је запањујућа. Скоро све су оне штампане у иностранству, а неке су ручно рађене, направљене од свиле или неке друге фине тканине, обасипане злаћаном и сребрном прашином. У 30. и 40. годинама прошлог века интеерсовање за ове карте је спласнуло, јер се тада појављује мода визиткарата и посебно у уметничким и интелектуалним круговима.

Неизоставни део Божићне и Новогодишње атмосфере био је ватромет. Као, наравно и поклони за децу.

Девојчицама су поклањане лутке, а имућније породице су их наручивале у иностранству.Дечаци су на поклон добијали лопте и дрвене коњиће. Била је устаљена и традиција поклањања књжица за децу са песмама или приповеткама, а то су била дела превасходно домаћих аутора – истиче гђа Недева.

И данас Бугари имају традицију да на сваки Божић украшавају јелку са бар једном новом игачком која је симбол среће у Новој години.


Превод: Ана Андрејева

Фотографиje из Регионалног историјског музеја Великог Трнова; фотоколаж: Михаил Димитров


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30