„Данас долазим да Вам честитам Нову годину и да Вас обавестим да сам примио Ваш љубазни портрет. Желим Вам такве сусрете и у Новој години“ – тако гласи порука написана 30. децембра 1905. године. На разгледници су приказани загрљени млади људи у традиционалној баварској ношњи. Ова је разгледница део богате колекције Историјског музеја у Горној Орјаховици, која броји преко 4 хиљаде војничких, ускршњих и, свакако, божићних и новогодишњих „илустрованих поштанских карата“.

„Разгледнице носе поруке својих пошиљалаца на руском, бугарском, француском, немачком. Данас можемо да сазнамо о чему су бринули и сањали људи пре сто година, – каже Теменуга Јорданова.

Поред уобичајених религиозних сижеа, празничне слике с почетка 20 века представљају лепе девојке, насмејане димњачаре, зимске пејзаже, породице окупљене око новогодишње јелке, бајне јунаке који носе поклоне. Има и таквих које саме сведоче о неким догађајима, каква је разгледница са децом у молитвеном ставу, а испод јелке уместо поклона стоји сабља. Датум је 24. децембар 1912. – година Првог Балканског рата. А моја омиљена је она са децом у шареној одећи која се играју у снегу и бацају мрвице птицама.“

У Бугарској је слање божићних разгледница постало модерно крајем 19. и почетком 20. века, као и свугде у Европи. Међутим, оне су код нас познате још из доба Османског царства, а стизале су из Беча у наше подунавске градове: Русе, Видин и Лом. Прве карте су црно-беле, а већ касније су се појавиле и оне у боји.

Фамилија кнеза Фердинанда I од Бугарске ушла је у историју објављивањем прве илустроване поштанске карте у Кнежевини Бугарској. То се десило 1896. године поводом крштења престолонаследника у православну веру. А постаје јасно да се ради о Божићу из поруке на полеђини.

„На њој је приказан мали Борис. У Музеју немамо ту разгледницу, али је она вредна за Бугарску. Након 1898. г. поштанске карте са ликом Бориса штампају се скоро сваке године и људи гледају на њих као на божићне поклоне, – прича даље Теменуга Јорданова. – Фердинанд је покренуо и објављивање целе породичне колекције поздравних разгледница коју су после његове абдикације наставили цар Борис III, а касније и Симеон II. Рад три генерације, та колекција једна је од најбогатијих у свету, освојила је низ међународних награда и даље постоји захваљујући бившем премијеру Симеону Сакскобургготском.“

У фонду Историјског музеја у Горној Орјаховици се чува 1.589 божићних разгледница. Оне су различите и са вишестраним тумачењем периода у којем су слане. Који су најнестандарднији и занимљиви обрасци?

„Можемо их разврстати у неколико категорија, – одговара гђа Јорданова. – У прву спада најстарија поштанска карта са божићном поруком од 2. јануара 1903. године, на којој је приказан чамац у мору. У другу категорију сврстава се једна од највреднијих разгледница са ликом младог Бориса III у војној униформи из 1912. године. У трећој пак се нашла најстарија разгледница са насликаном децом која вуче санке и новогодишњим поздравом из 1917. године.“

У Бугарској је масовно слање разгледница почело након Другог светског рата. На њима се углавном могу видети фабрике и домаће кооперације Радног кооперативног пољопривредног газдинства (тзв. ТКЗС), а најчешће на њима су поруке о миру и победи социјализма. Има разгледница са новогодишњим поздравима од 1906. до 1922. године, међу којима се истичу на први поглед необичне слике: шетња у шуми, кип мајке са децом, Наполеон, као и поздрав из касарне. Али независно од тога како је упућен поздрав, он увек садржи искрене поруке о благостању поводом празника.

Тоталитарни режим код нас је истиснуо са тржишта и свести атеистичке омладине идеју о Божић Бати и заменио га Деда Мразом. Јеванђеоски дух у потпуности је нестао. И тек 1976. године Бугарске поште су одштампале прву честитку са ликом Деда Мраза која је коштала 1 стотинку.

„Данас све чешће шаљемо дигиталне разгледнице, што сведочи да се прошлост дотиче будућности. И мада то не радимо у исконском облику, људима се сличне поруке свиђају и подсећају их да треба да буду добри не само када долазе празници. И ја бих поручила свим слушаоцима Радија Бугарска да отворе нову страницу у свом животу, упућујући себи и својим блискима поруке о здрављу, срећи и благодати. Не смемо изгубити наше добре традиције у ужурбаној свакодневици!“ – поручује од свег срца Теменуга Јорданова.

Фотографије је љубазно уступио Историјски музеј у Горној Орјаховици.