Западни Балкан и његов напредак на путу ка европским интеграцијама – овој теми је била посвећена конференција која је окупила у Софији дипломате, посланике, научнике и стручњаке из свих балканских држава. Форум се одвијао под покровитељством Фондације за европску реформу „New Direction“ и Међународног републичког института.
Европски посланик Ангел Џабмазки је у свом говору на отварању објавио да је циљ форума да формулише јасну бугарску позицију и политику у погледу Балкана.
„Почињемо од Македоније, коју лично ја никада нећу назвати Северном, Јужном, Горњом или Доњом. Она је за нас братска, бугарска, друга бугарска држава на Балкану. Бугарска политика у погледу Македоније већ деценијама је колебљива. ВМРО постоји, јер је Македонија унутарполитичко питање. Радостан сам што сам успео да привучем моје савезнике из групе Европских конзервативаца и реформиста, као и Републички институт САД те да их упознамо са нашим ставом, да их привучемо за савезнике.“
Последње две године тема о европским перспективама Западног Балкана трајно је на европском дневном реду. То је у немалој мери заслуга Бугарске, јер је тема била водећи спољнополитички приоритет земље док је у првој половини 2018. године председавала Саветом ЕУ. Наша се држава успешно снашла са изазовом да организује форум о будућности Западног Балкана и да задржи пажњу осталих држава чланица Уније на проблеме региона. Последњи састанак сличног формата је одржан 2003. године у Солуну.
„Током 15 година десило се много ствари, – навела је у свом говору на конференцији бугарска министарка спољних послова Екатерина Захаријева. – Бугарска, Румунија и Хрватска су постале чланице Европске уније. Неке државе Западног Балкана су постале савезнице НАТО-а. Истовремено, међутим, у овом периоду 6 од држава нашег региона спотицало се на путу ка својој јасној евроатлантској будућности. А ја, иако сам међу министрима спољних послова са најоштријим изјавама због неодлучности Европског савета који већ скоро две године не може да донесе решење о покретању преговора са Републиком Северном Македонијом и Албанијом, не сматрам да се узрок за то крије само у Европској унији. Мислим да земље Западног Балкана имају велику одговорност и играју важну улогу у томе. У тренутку када схватиш да желиш да будеш део овог најуспешнијег демократског пројекта, треба да испуниш и одговарајуће критеријуме. Разумем да су неке од тих реформи тешке, болне и скупе. Ми смо прошли тим путем.“
Један од најчешћих спорова на сличним форумима уз учешће држава Западног Балкана јесте тај о оцењивању региона сада и пре годину-две дана. Досадашње искуство министарке сведочи да је тешко дати једнозначан одговор на ово питање. Према Захаријевој, последњих година је у политикама појединих балканских земаља дошло до много промена, неке од којих су позитивне. Бугарска дипломатија је направила много тога у циљу решавања једног деценијама нерешеног проблема везаног за наше односе са Македонијом, потписавши Уговор о добросуседству и сарадњи између две државе. Решен је и вишегодишњи спор о имену са Грчком, настављају се и преговори о појединим приступним поглављима са Црном Гором и Србијом. Поред успеха Захаријева је навела и то да се запажа успоравање реформи у неким државама Балкана, везаним за права човека, судски систем и владавину права.
Бугарска европска комесарка Марија Габријел такође је подвукла да је место Западног Балкана у европској породици, наводећи следеће:
„Већ у првој недељи рада нове Европске комисије изјављујемо јасно и тачно – Западни Балкан је наш приоритет и може да рачунате на бугарског комесара за спровођење више конкретних иницијатива у новим областима, а то су иновације, научна истраживања, образовање, култура, млади.“
Превод: Александра Ливен
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања ниједне странке која није подржала декларацију коалиције о формирању санитарног кордона око лидера..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..