Апотеоза потрошачког менталитета – Црни петак (Black Friday) релативно је нова појава у Бугарској. Први пут се тако нешто у нас догодило пре 6-7 година. И данас је однос према таквом побуђивању потрошачког нагона контрадикторан. И трговци и клијенти у Бугарској још увек гаје неке сумње према тој великој акцији снижења. Организован је чак грађански протест против шопинг лудила Black Friday које се очекује последњег петка овог месеца. Према учесницима протеста Црни петак је манифестација бруталног конзумеризма. "Нећемо од ране зоре претурати по сајтовима не бисмо ли нашли снижење ове или оне робе. Чак и кад би се нам нешто допало, инсистираћемо да га купимо по редовној цени" – изјавио је порт парол спонтано насталог антипотрошачког покрета у Бугарској.
Нема међутим никакве сумње да Црни петак као и Сајбер понедељак који следи одмах иза њега постају све популарнији и све више привлаче пажњу трговаца и купаца. Овогодишњи Црни петак, који по правилу пада у последњи петак новембра (дакле 29. новембра), потрајао је током готово целог месеца. Трговци су се утркивали да клијентима понуде што већа снижења робе - између 40 и 70%. Једна од највећих онлајн продавница јавља да је у прва два часа велике акције продала робу у вредности 7 млн евра. То је можда истина, а можда и није, већ је у питању реклама интернет радње. Чињеница је то што 95% Бугара зна шта је то Црни петак, а за већина њих тај појам асоцира на онлајн трговину. Потрошачка грозница није мимоишла ни тржне центре који окупљају хорде клијената - они би да купе производе по ценама које делују невероватно снижене. Према стручњацима очекује се да трговински промет достигне око 800 млн евра, што би било за трећину више у поређењу са прошлом годином. Ова потрошачка еуфорија не допада се баш ситним трговцима који нису у могућности да се такмиче са великим ланцима - због мањих попуста цена које им одобравају произвођачи робе и трговци на велико. Због тога они нису у стању да значајно спусте цене за своје клијенте.
Између осталог многи Бугари не верују да је попуст цена стварно онакав какав је најављен. "Клијенти се најчешће жале да снижења нису реална, објашњава Димитар Маргаритов, председник Комисије за заштиту потрошача. Ми јављамо о конкретним кршењима права потрошача због чега они остају са утиском да је у питању масовна појава. У оквиру кампање обављамо најмање 250-300 провера и у око 10% случајева констатујемо различите неправилности којима поједини продавци крше Закон о заштити потрошача", додаје Маргаритов. У крајњој линији за време акција Црног петка већина трговаца поступа према прописима. Према социолошком испитивању спроведеном уочи овог петка, 73% анкетираних Бугара изјављују да ће тог дана пазарити, а намеравају да потроше између 50 и 400 евра. Највећа је тражња за одећом, кућном електроником, обућом и козметиком.
Црни петак има позитивне ефекте на домаћу привреду, јер је њен основни покретач унутрашња потрошња. Према томе што више Бугари купују, то више расту бруто домаћи производ и број радних места. С друге стране не смемо заборавити да су Бугари са најнижим дохоцима међу свим Европљанима. Ниска према европским стандардима је и њихова куповна моћ. То је, наравно, кочница економског раста. Ипак се последњих година запажа позитиван тренд – дохоци грађана у Бугарској стално и релативно брзо расту. Према неким изворима тај раст премашује 10% годишње и то се не односи само на запослене него и на пензионере чије пензије бележе годишњи раст од 5-7%.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиje: БГНЕСВицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..