Пре свог одласка у САД премијер Бојко Борисов је изјавио да неће допустити изградњу НАТО базе на бугарском Црноморју. Борисов није бацао речи у ветар, јер је претходно знао да нико у Вашингтону не би то затражио од Бугарске. Тим пре што председник Доналд Трамп обично тражи од домаћина америчких војника да преузму на себе и њихово издржавање, а Бугарска није у таквој кондицији. Бугарска нуди довољно база за ротацијске вежбе контингената Пентагона, а у случају потребе, као што је било и 2003. године, наша земља обезбеђује пуну логистику за операције на Блиском Истоку. Осим тога режим приступа страних ратних бродова територијалним водама Бугарске не одређују НАТО или САД, већ се регулише Конвенцијом усвојеном у Монтреу. А савезнички бродови НАТО који плове према распореду дуж наше обале, увек су добродошли у бугарске луке. Тако да на путу у САД за Борисова није било проблем да учини гест пацифизма према источној обали Црног мора, одакле још увек очекујемо руске туристе.
Посета бугарског премијера Белој кући уклапа се у састанке председника Трампа са лидерима земаља Источне Европе. За САД ми смо парче слагалице њихових интереса у региону Балкана и Источног Медитерана. За Бугарску пак, посета Борисова Вашингтону је могућност да усклади бугарске интересе са америчком политиком у Југоисточној Европи.
Обе земље су своје понуде упутиле већ пре одласка бугарске делегације у Вашингтон, у чијем се саставу, међутим, запажа одсуство министарке спољних послова Екатерине Захаријеве и министарке енергетике Теменужке Петкове. Као повољну најаву будућег развоја билатералне сарадње можемо тумачити чињеницу да је летос Софија купила америчке авионе F-16. У САД су свесни да се Бугарска плаши да не изгуби свој статус транзитера гаса у региону. Свесни су такође да после пропасти пројекта „Јужни ток“ земља не може да се одрекне „Турског тока“, тим пре што је и са географског аспекта логично да цев тог гасовода иде дијагонално Тракијом према Централној Европи. Али сада више није 2014. година. За 5 година до наше границе је стигао дугоочекивани азербејџански гас. Ускоро ћемо имати приступ и течном америчком и медитеранском гасу. Измењене су и европске директиве о гасу. Како би створили алтернативу руском гасу који ће на путу ка аустријском подземном складишту „Баумгартен“ пролазити и кроз српски „Банатски двор“, Американци су спремни да подрже идеју Бојка Борисова о изградњи гасног чвора у Бугарској. Тамо ће се алтернативно складиштити азербејџански и амерички гас. Он је такође конкурентан руском, који се бугарским цевима преноси у Европу. За реализацију идеје, Вашингтон тражи да купимо 20% гасног терминала у Александруполису и да се обавежемо да купујемо 20% испоручених количина које ће се продавати по спот ценама. Свакако, треба да укључимо Американце и у диверсификацију бугарског нуклеарног сектора. Из Беле куће траже свој удео у упропашћеном руском „великом слему“ у бугарској енергетици – реч је о нуклеарној електрани „Белене“, Јужном гасном коридору и коридору Бургас – Александруполис. Питање је шта ће добити Бугарска заузврат? Само један гасни чвор „Балкан“ и безвизно путовање у САД тешко да ће бити довољни. Ми се надамо да привучемо америчке инвестиције, а за њих САД траже владавину права и одлучне мере против корупције.
Али нек само Доналд Трамп дође у Бугарску! На састанку са Борисовим, домаћин Беле куће је отворено тражио позив, што је за нас добра вест. Софија је право место за упућивање сигнала Западном Балкану. А ако агенти „Сикрет сервиса“ дозволе Трампу да се приближи грчко-бугарској граници, премијер Борисов би га сигурно одвео да „пресече траку“ везе са терминалом у Александруполису, а дотле ће нам постати јасне и друге појединости разговора у Овалном кабинету.
Превод: Александра Ливен
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању,..