Влада је решила да промовише Бугарску која ужива имиџ “најсиромашније и најкорумпираније земље” у ЕУ. Мере укључују програме за подстицање привредног развоја, привлачење инвестиција, стварање повољног пословног окружења.

“Раст домаће привреде последњих година је стабилан. Што се зарада тиче, ту заиста доста заостајемо”, казао је министар економије Емил Караниколов у интервјуу за Радио Бугарску.

Према незваничним подацима последњих 30 година око 3 милиона бугарских грађана напустило је земљу. Економска миграција је попримила застрашујуће размере, а посебно после 2007. годинe када је Бугарска постала пуноправни члан ЕУ. Влада намерава да предузме мере којима би приволела бугарске грађане да се врате у домовину. Као што је Радио Бугарска већ навео у недавнашњем прилогу, држава је од почетка 2020. спремна да финансира са око 600 евра месечно у току једне године сународнике који би се вратили и запослили у Бугарској. Је ли то оствариво?

“Наш задатак је да осмислимо такав економски модел који би вратио људе у њихову завичајну земљу. Тај модел релативно споро доноси резултате, али су они видљиви – категоричан је министар економије Емил Караниколов и као пример навео ИТ сектор у који се не само враћају Бугари него долазе и странци да би се овде запослили”.

Како ће влада демантовати тврдње да је Бугарска “најсиромашнија држава са најнижим платама у целој ЕУ?“ – “Тако што ће показати да имамо ефикасну привреду” – лаконски одговара министар економије:

“То је једини начин, јер одлуке које влада доноси о повећању плата воде до тога да зараде расту брже од продуктивности рада, а то се не сме допустити. Привреда треба да „вуче“ плате навише. У последње две-три године зараде у Бугарској и пре свега у приватном сектору расту са по 8 - 10 % годишње. Ми смо на другом месту по расту плата после Румуније. Ако питате зашто је тамо ситуација боља, мој одговор би био да је њихово унутрашње тржиште троструко веће. Многи инвеститори радо би уложили капитал у Бугарској, али због већег унутрашњег тржишта Румуније (18-20 млн потрошача) они се опредељују за ту државу.”

Стопа незапослености у Бугарској је испод 4%, али многи радници мисле да њихов рад није адекватно плаћен. Подаци Министарства за рад и социјалну политику показују да 70% Бугара који су посетили каријерне форуме у земљама ЕУ где живе велике бугарске заједнице и има доста студената из Бугарске пристало би да се врати у домовину уколико буду створени услови за то. Шта би натерало те младе и образоване људе да купе једносмерну карту за повратак у домовину?

“Да би се млади вратили у Бугарску потребно је да виде економску перспективу. Морамо створити конкурентно окружење, повећати зараде. Мислим да је Бугарска одлично место за живот када би услови живота били бољи.”

Директор Бугарске агенције за инвестиције Стамен Јанев слаже се са мишљењем Емила Караниколова да је наша земља одлично место за живот и додаје да је “Бугарска добра земља за инвестиције”.

А то је тако из неколики разлога:

„Бугарска је политички и економски стабилна држава, она је трећа у ЕУ по односу јавног дуга према БДП.  То показује да смо у стању да генеришемо  озбиљну финансијску стабилност, а то је нешто што може обезбедити прилив инвестиција. У Бугарској има способних људи који ће, ако буду адекватно плаћени, бити добри, лојални радници великих компанија.”

Што се тиче перспективних сектора домаће привреде Стамен Јанев истиче:

”У Бугарској успон доживљавају машинска индустрија, аутомобилска индустрија и информационе технологије. ИТ сектор бележи просечан раст од 25 - 30% годишње, а тако нешто се не догађа у другим земљама. Сматрамо да добра инфраструктура дигитализације, веома брзи приступ интернету, као и 5G мрежа која је на помолу дају нам право да претендујемо за високо место у свету модерних технологија, тако рећи ми смо нека варијанта Силицијумске долине ЕУ. Бугарска би могла да искористи свој повољан геостратешки положај између Европе и Азије и да на глобалним тржиштима нуди интелектуални производ.”  

Бугарска стварно располаже са изузетно талентованим стручњацима у области информационих технологија, регистрација компаније је релативно брз и једноставан поступак, трошкови су мањи што привлачи инвестиције у тај сектор. Према наводима Националног завода за статистику у ИТ сектору и телекомуникацијама просечне зараде су највеће - 2930 лева (око 1.500 евра) што је дупло више од за земљу просечне плате која износи 1208 лева (око 605 евра).

Превод: Ана Андрејева