Хришћани носе у срцу Господа, али и осећају велику жељу да се дотакну Богом надахнуте уметности преко лепоте музичких дела и ликова светаца. А они који су се посветили црквеном служењу се труде да нађу пут до душе жедне Бога да би у њу посејали и ојачали зрно вере.

Да Божја истина достигне до сваког човека мисија је Центра за образовне иницијативе “Двери” и Западне и Средњоевропске епархије који су у присуству патријарха Неофита представили зборник “Иконе причају” намењен особама оштећеног вида.

 Издање приказује 12 адаптираних икона и свете слике из Рилског манастира а уз помоћ брајове азбуке прича о еванђеоском пореклу и значењу основних хришћанских празника. Први пут особе оштећеног вида имају могућност да додирну рељефно насликане ликове и да стекну представу о религиозном сликарству.

Књига “Иконе причају” физички слепим људима пружа могућност да се дотакну света православне иконе, да својим духовним очима виде њену лепоту и да схвате поруке које нам она упућује – каже митрополит западно-средњоевропски Антоније. – Преко овог издања покушавамо да са њима поделимо невидљиву за очи благодат Божјег царства, да их упознамо са личношћу Исуса Христа, онаквом какву је описују Богом надахнути иконописци Рилске свете обитељи. Надам се да ће ова књига бити добар почетак за плодну мисију међу нашим сународницима оштећеног вида.

Књига има везу са зборником под насловом “21 икона из Рилског манастира“ из којег су изабрани ликови и слике и о којима је сликовито испричано укључујући преко звучног снимка.

Представљене су две од најлепших икона у Рилском манастиру – Исуса Христа и Пресвете Богородице Всецарице – прича Златина Каравлчева из Центра за образовне иницијативе “Двери”. – Осталих десет икона приказује највеће Господске и Богородичне празнике међу којима су Ваведење пресвете Богородице, Рождество и Васкрсење Христово, Духови /Педесетница/. Занимљиво је што су ове иконе мало познате редовним посетиоцима па чак и самом братству, јер се налазе високо на иконостасу, на једном од бочних параклиса Саборног храма. Међутим, уз помоћ монаха оне су скинуте а након рестаурације приказане у њиховом пуном сјају. Наше издање за особе оштећеног вида крчи стазу и вредело би да црквени музеји размисле о приказивању икона уз кратак опис написан брајовом азбуком. На Западу већ има много галерија које уводе ту праксу и то није тешко остварљиво.

Слепим људима проповед је веома важна али она мора бити илустрована рељефним сликама, сматра Дијана Томова, која предаје вероисповест у Школи за слепу децу “Луј Брај” и која је дала идеју о предметном зборнику.

Пре доста година ту је била Јерусалимска икона – мислим да си и ти била, зар не – обраћа се она својој бившој ученици Вањи Димитровој, која данас има 29 година и ради као уредник и музичар. – Она је била дете, када смо пола школе довели да се поклоне икони. Једно ме дете упитало да ли је може додирнути на шта сам му ја одговорила: “Ти ћеш у ствари да додирнеш стакло и ништа нећеш разумети…. неко мора да ти у детаљима исприча шта има на икони.” Док наша књига омогућава да се додиром рељефа многе ствари схвате, мада се свакако визуелне представе не могу упоређивати са додиром.

Ако могу да додам – укључује се у разговор и Вања. – Додир не може да у потпуности надокнади оштећење вида, али ипак узбудљиво је додирнути, осетити где је десница Господа Бога који благосиља. И пољубити управу њу, а не неко друго место на стаклу где ничег нема. Специјално што се Јерусалимске иконе тиче, сећам се да сам тада била ученица трећег разреда а осетила сам снагу благодати. Али чак и без додира Божја снага из икона делује на душу.

Превела: Албена Џерманова