У 2019. тржиште некретнина у Бугарској постепено се смирује, након неколико узастопних година високог раста цена. Темпо поскупљења сада је умерен, а тражња и понуда се узајамно балансирају, изјавио је у интервјуу Радију Бугарска извршни директор агенције за некретнине „Булгериан Пропертис“ Полина Стојкова.

„Раст цена у највећим градовима је у оквиру 5-6 одсто, – прецизира она. – Према најновијим подацима повећање цена у Софији у 2019. је минимално. У Пловдиву, другом по величини граду Бугарске, раст цена износи 6%, при чему и тамо тржиште се умирује, у поређењу са растом од 15-16% у 2018. години. У Варни – црноморској престоници земље, поскупљење је у границама 3-4%. Послови са некретнинама се склапају веома често, запажамо раст продаја у свим великим градовима и, гледано у целини, можемо говорити о једном веома избалансираном тржишту некретнина које функционише добро.“

Просечна цена у Софији износи око 1.090 евра по квадратном метру, што се скоро поклапа са подацима из прошле године. По речима гђе Стојкове тржиште „не жели“ да пређе границу од 1.100 евра. „Очигледно тачка баланса је око ове вредности и ја не сматрам да ће она бити различитија у 2020. години. Уколико дође до неког раста у главном граду, он не би премашио 1-2 процента.“ Према извршном директору агенције „Булгериан Пропертис“тенденције на тржишту некретнине и даље ће бити повољне с обзиром на ниске каматне стопе стамбених кредита и изузетно ниску стопа незапослености у Бугарској. „Изузетно важно је да пратимо не толико каматне стопе, колико темпо незапослености. Тренутно је она на рекордно ниском нивоу (3,7%). Ако започне да расте, то може да упути забрињавајуће сигнале и тржишту некретнина“, додала је Стојкова.

Да ли инвеститори успевају да подмире високу тражњу за малим становима?

„Људи углавном траже двособне и трособне станове, чији удео у укупној потражњи износи око 40% за сваког. У већем делу новоградњи успостављен је добар баланс таквих станова. Двособни дају брзу ликвидност и продају се одмах, понекад чак пре њихове изградње. Што се тиче ентеријера, купци држе до функционалности и правилним облицима просторија како би читава нето површина била у потпуности и добро искоришћена. Они врло добро знају и прате који је проценат заједничких делова зграде, јер се укупна површина станова за продају формира са укљученим заједничким деловима. Инвеститори, грађевинари и пројектанти већ су се научили да граде станове са оптималним процентом заједничких делова и добрим распоредом просторија.“

Да ли се враћају страни купци некретнина након њиховог масовног повлачења у периоду економске кризе?

„Ситуација око Брегзита још увек не дозвољава Британцима да се врате на бугарско тржиште. Није повољна ни ситуација код друге велике групе купаца – Руса, због обезвређивања рубље. Тренутно те две групе не дају јасан знак о томе да ли ће се вратити на бугарско тржиште некретнина. Треба међутим нагласити да, гледано у целини, постоји стабилна тражња некретнина од стране држављана најразличитијих земаља. Знатан део послова у нашим морским одмаралиштима и зимском центру Банско, на пример, склапа се са странцима. На позадини раста цена широм земље, посматрамо формирање једног занимљивог микро тржишта некретнина у приморским летовалиштима Слнчев брјаг, Несебар, Балчик и Каварна, где је тражња опала и тржиште је у стагнацији. Током 2019. цене тамо су забележиле благи пад и данас је профитабилно купити стан на мору, јер су цене веома атрактивне.“

Превод: Александра Ливен