Међународни сајам прехрамбених производа и напитака у Софији импресионира квалитетом и богатим избором бугарских производа
Преко 550 бугарских и страних компанија које нуде прехрамбене производе, напитке и опрему за ту индустрију учествује на Међународном сајму „Месоманија, Свет млека, Булпек, Салон вина, Интерфуд&Дринк и #Retail show”. Сајам је међу најауторитативнијим трговачким форумима у југоисточној Европи. Од 6. до 9. нoвембра он пружа могућност за директне пословне везе, демонстрације иновативних технологија, као и за директан контакт потрошача са трговцима и произвођачима 1.200 трговачких марака из целог света. Колективним учешћем придружују се амбасаде CAД, Итaлије, Руcије, Cрбије и Либана. Самостално учествују компаније из Aустрије, Турске, Грчке, Хoлaндије, Финске, Пoљске, Румуније, Јерменије, Мађарске.
Посебна пажња посвећена је произвођачима вина тако што се у оквиру „Caлoна вина“ представља скоро 50 винарија из Бугарске, Итaлије, Ceвeрне Мaкeдoније, Вeлике Британије, Немачке и Јерменије. Фoрум привлачи пажњу посетилаца и специјалним програмом у зони за дегустације који укључује мајсторске класе и дегустације вина.
Сајам је отворила министар пољопривреде и шума Десислава Танева, а међу гостима су били амбасадор САД у Бугарској – гђа Херо Мустафа, како и представници највећих струковних организација у овој области. По речима министра Таневе, Бугарска има чиме да се похвали, јер без обзира на тешкоће са којима се суочавамо у нашој свакодневици, подаци сведоче о трајној тенденцији повећања производње меса, јаја, млека и млечних производа.
Статистика показује да је 2018. године забележен раст производње меса и месних производа од око 6,7% у односу на 2017, док је код млека и млечних производа, произведених и продатих, тај раст нешто изнад 3%, – прецизирала је Десислава Танева.– Такав тренд, иако нешто споријим темпом, забележен је и првих 9 месеци ове године. Код млечних производа већи је раст продаје бивољих и козјих производа што је везано за тежњу потрошача ка здравој исхрани. Забележен је раст производње и извоза јаја. Практично у свакој сфери прехрамбене индустрије Бугарска или задржава производњу или бележи раст. Гледано у целини размена пољопривредних производа износи 600 милиона евра, трговински салдо је позитиван, а наш основни партнер остаје ЕУ - скоро 75% робне размене отпада на земље Заједнице. 2007. године смо направили свој избор да будемо део великог европског тржишта са 500 милиона потрошача. Ово тржиште нема националне границе а Бугарска има једне од најбољих и најмодернијих фабрика у Европи. Тржиште је слободно а на њему постоји велика конкуренција произвођача. Увоз робе ме не брине, али срећна сам што у условима тешке, чак жестоке конкуренције наши произвођачи успевају да одржавају добар квалитет а статистички подаци показују да обим продатих производа, иако споро, расте.
Магдалена Донкова је представник компаније која производи производе од поврћа према традиционалним бугарским рецептима – љутеницу, конзервисану или суву љуту паприку и др. Производња се остварује у Бугарској али сировине су из увоза - из Северне Македоније. Она каже се Бугари све више занимају за порекло хране коју једу.
Цена је мало висока али смо се определили за сировине из Северне Македоније, јер нисмо нашли бугарског произвођача који би био у стању да нам понуди свеже /не замрзнуте/ производе у довољној количини. У нашем тиму смо сви млади људи. Последњих година посебну пажњу посвећујемо избору поврћа и састојака које улажемо у производе, јер је чиста храна ствар која највише занима наше клијенте. Жеља нам је била да укус наших производа подсећа на старе домаће производе, на село и бакину зимницу. Осећамо се веома пријатно када добијемо похвалу.
Превела: Албена Џерманова
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..