„Нарцис и Ехо“ је савремено тумачење древног мита о Нарцису – лепог младића леденог срца који је био опчињен својом лепотом и о нимфи Ехо која је била заљубљена у њега али се због неузвраћене љубави повукла у самоћу где је венула од љубавне чежње, све док од ње није остао само глас. Представа је реализована под руководством познатих домаћих имена - Нетка Солакова (ликовног уметника), Георгија Господинова (писца), Красимире Стојанове (светски познате оперске певачице), Галине Борисове (кореографа) и Јавора Грдева (редитеља). Учесници су добитници прве Националне стипендије „Уз напор ка звездама“. Међу њима су млади глумци, редитељ Ованес Торосјан, перкусиониста Себастијан Цолов, гостујући глумац Антони Пенев. Главни мотор стваралачког процеса – од избора стипендиста до сценске реализације је оперска певачица Ина Кнчева и њена фондација „Културне перспективе“.

Када сам сазнала да ћу постати мајка, решила сам да са мојом породицом и најближим пријатељима изводимо независне пројекте. Реализовали смо их уз помоћ приватних донатора до 2018 г. када је општина Софија подржала наш пројекат „Уз напор ка звездама“. Касније се придружила и општина Пловдив као и неки други. Специфичност наше стипендије је то што она обезбеђује менторску подршку. Захвална сам што су нам се придружиле јарке личности, које су у јеку својих креативних успеха. Оне оснажују младе да цене то што раде и уливају им увереност да их неко примећује.

У основи представе „Нарцис и Ехо“ су Овидијеве „Метаморфозе“ и познати мит о гиздавцу који је био бескрајно заљубљен у себе. Ми смо у нашој представи на начин друкчији од Овидијевог протумачили самоћу, сујету и отуђеност. Сви стипендисти су аутори ове представе. Неки од њих ће можда и надаље радити заједно. Изабрали смо (што сасвим није случајно) да наша прва кључна визија буде екран телефона. Видимо како су данашњи људи опчињени идејом да се допадну другима и то као да им је сам себи циљ. А ми желимо да се нашом поставком допаднемо публици због садржаја које стварамо.

Тумачење легенде о Нарцису и нимфи Ехо у средиште пажње поставља проблем истинских вредности и способности да правимо суштинску разлику између њих и свега осталог; као и о разорној снази ега и истовремено о конструктивном односу ствараоца према спознаји властитог Ја“. Како на ова вечна питања гледају млади ствараоци, њихови ментори и Ина Кнчева?

Важно је да не узимамо себе преозбиљно и да развијамо смисао за самоиронију. Не смемо заборавити да је уметник увек у опозицији. Он би требало да усмерава пажњу на грешке, на одступања од исконских вредности. Пожељно је да кроз лежерну игру осмисли тему о грациозности и виртуозности. На тај начин је он трагач, док је его само покретач, позиција која нам омогућује да „учествујмо у такмичењу“ и да одолевамо бурама. Хтели смо да наш пројекат буде синкретички попут опере. На италијанском „опера“ значи „дело“, „уметнички чин“, „рад“. Ту је садржана идеја да све уметности скупа чине оперу. За стипендисте сам потражила младе људе који би желели да погледају „у страну“. Ментори су их учили да је битно образложити тезу коју експлицирамо. Да би наша прича била убедљива и оставила траг у свести гледалаца потребно је да смо добро припремљени за њено осмишљавање, да поседујемо велика знања из опште културе и да у први план истакнемо доброту и људскост. То је оно главно чему смо тежили.

Прва представа дела „Нарцис и Ехо“ одржана је 1. новембра у Драмском позоришту Пловдива (као део програма Пловдив – културна престоница Европе), а 4. и 7. новембра биће одиграна и у позоришту „Азарјан“ у Националном дворцу културе у Софији.

Превод: Ана Андрејева