Музејска поставка из Републике Северне Македоније представља у Софији богатство обреда и ритуала посвећених плодности на подручју Балкана. Она је приређена у пет сала Националног етнографског музеја у а отворена је за посетиоце до средине јануара 2020. године. На једном месту окупљено је више од 50 експоната из античког доба па све до наше данашњице, који речито илуструју људску тежњу ка стварању потомства и обезбеђивању дома и породице. Знатан део поставке чине одломци документараца који „воде“ посетиоце у различите обредне центре на територији Северне Македоније везане за култ плодности. Изложба представља и народно стваралаштво са тих простора – песме, бајке, загонетке, предања, који допуњују утисак значаја те теме у колективној људској свести. Приказани су и обрасци кокошке и јаја – универзалног симбола живота и плодности.
„Црвени петао, црна кокошка: култ плодности, обреди, обичаји и веровања“ наслов је поставке коју заједнички приређују три музеја из Скопља.
„Изложба је веома занимљива, јер уједињује напоре колега који раде у различитим областима фолклора и етнографије и истражују ту тему, а сада смо се окупили да бисмо вам представили један леп пројекат“, – каже кустос Јован Шурбановски, етнограф из Северне Македоније.
„Организација сличне изложбе је тешка, јер су на њој радиле две установе – Археолошки музеј и Етнографски одсек Националног музеја Северне Македоније, као и стручњаци са Факултета за етнологију и антропологију. Сви представљају исти проблем, али из различитих аспеката. Надам се да ће и бугарској јавности бити интересантно да на тему о плодности погледа на начин на који је она присутна у нашем фолклору. Ми, који се бавимо етнографијом, не можемо рећи да је један експонат вреднији од другог. Али начин њиховог повезивања и контекст у којем је представљен сваки детаљ, веома су важни да би их публика сагледала у целини.“
Поред праисторијских фигура, античког посуђа и лампи, експозиција садржи и бројне предмете везане за карневале, свадбе и остале празнике и обреде, који су посвећени прелазним моментима у природи и човековом животу.
„Црвени петао, црна кокошка“ је изложба која има и један нешто различитији циљ – да елегантно и фино представи еротско у традиционалној култури“, – каже главни асистент др Иглика Мишкова, етнолог са Института за етнографију и фолклористику при Бугарској академији наука.
„Одве свако може да пронађе нешто занимљиво. Веома елегантно и једноставно је представљена тема плодности, али је присутна и информација о сваком поједином елементу из древности, па до наших дана. Ми, етнографи, познајемо те предмете, тим пре што на Балкану имамо много заједничких елемената, те нас је због тога тешко нечим изненадити. Али је овде интересантан начин, на који су они бирани и представљени. Можда ће највеће интересовање публике изазвати фигуре богиње мајке, већи део којих личе на кућу – посматрала сам како се посетиоци задржавају управо испред њих. Исто тако има много тога занимљивог за љубитеље еротског фолклора (ради се о песмама, бајкама, причама, загонеткама, легендама, ритуалима и сл. сексуалног садржаја, помоћу којих човек покушава да објасни интимне односе између мушкарца и жене). Сматрамо да су наши преци били исувише строги, озбиљни људи и да је знатан део еротских порука добро прикривен, иако оне постоје и у народним песмама, а ова изложба их износи на видело. Човек и дан данас чини све како би имао здраво потомство, храну и кров над главом, и то је нешто сасвим природно што се свугде и одвајкада понављало.“
Превод: Александра Ливен
Први јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан,..
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..