Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Научник Атанас Раденски: Ако поштујеш људе нећеш од њих красти

4
Фотографија: Дијана Цанкова

Атанас Раденски – један од успешних бугарских научника ван предела земље, вратио се у домовину да представи свој други роман „Спаситељица“. Након пада тоталитарног режима код нас он је отпутовао у САД и данас је професор рачунарских наука на универзитету „Чапман“ у Оринџу, СД Калифорнија.

„Жеља да напустим Бугарску родила се одавно, јер ми је претходна власт забрањивала пословна путовања у иностранство“, прича професор. Као научник на Бугарској академији наука и Софијском универзитету, он је често добијао позиве за учешће на конференцијама, али му нису давали визу. „То се поновило неколико пута и тада сам започео да мислим, да ме у мојој домовини не желе“, каже он. И када је 1990. године добио предлог за једногодишњи посао у САД, узео је супругу и троје деце и отпутовао. Тамо се посветио истраживачким пројектима у сфери паралелних израчунавања и великих сетова података (Big data).

„Једноставни пример примене мојих научних истраживања су временске прогнозе – оне се заснивају на испуњењу модела који траже велики обим израчунавања ради предвиђања падавина кише, на пример, – објашњава научник. – А велики сетови података се користе у Фејсбуку, у циљу квалификовања понашања људи како бисте им понудили одговарајуће рекламе. Big data узима у обзир све што раде милиони људи и помоћу статистичких модела предвиђа шта их занима.

Културни шок који је доживео када се нашао у потпуно новом окружењу, Атанас Раденски описује у свом првом роману „Журка код председника“, у којем главни јунак такође је професор на Софијском универзитету и попут аутора одлази у Америку, где се нашао у безброј комичних ситуација. И док његова прва књига прича о доба транзиције у Бугарској, друга је посвећена раду планинских спасилаца и глобалном свету, у којем се културе преплићу, а границе нестају. Обе књиге професор је написао на бугарском језику, мада се може похвалити и одличним књижевним енглеским, који је савладао учећи напамет Хемингвејев роман „Збогом оружје“.

„Ја се не могу упоређивати са Хемингвејем, али мислим да бар једну ствар радим попут њега, – каже Атанас Раденски. – Он једноставно описује шта се дешава и препушта читаоцу да формира идеју о томе како се осећа јунак. Без закључака, без наметања ауторових ставова читаоцу, не учећи те шта да мислиш – због тога га волим и пишем на исти начин, иако неки људи очекују да им кажеш о чему тачно мисли јунак и која је поента дела. Међутим, свако сам за себе тумачи звездано небо Ван Гога, зар не? Осећа се некако различитије и једноставно се препушта задовољству посматрања и уживању.

Када се понекад враћа у Бугарску Атанас Раденски види различитију земљу од оне, коју је напустио пре 30 година. Али не мимоилази недостатке.

"Људи се не враћају углавном због тога што се нешто мора променити и не мислим само на дохотке, – сматра он. – Најважнија промена се односи на социјалну атмосферу – да будемо тактичнији, да се пажљивије односимо према свима око нас, да будемо добронамерни у комуникацији, толерантнији, иако се ова реч многима не свиђа. За Американце кажу да су „лажни“, али када си љубазан према људима они ти узвраћају љубазношћу и лакше превазилазимо тешкоће. Веома важно је и поштовати људе. Ако их поштујем, они ће испунити мој пројекат како ваља, па и ја нећу бити безобразан и украсти половину новца за мене. Тако функционише поштовање – добро обављаш свој посао и резултат је добар за све. Ако поштујеш остале, нећеш од њих красти.


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Истакнутим бугарским виолинистима држава уручује виолине из 18. века

На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..

објављено 29.10.24. 07.05
Марија Бакалова уручује главну фестивалску награду редитељу Кирилу Серебреникову

Филмска драма „Лимонов“ освојила главну награду на фестивалу „Синелибри“ у Софији

Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..

објављено 27.10.24. 17.55

Бугарски филм о Несебру освојио четири награде на три међународна филмска фестивала

Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..

објављено 26.10.24. 11.35