Блогерка Велијана Симеонова отелотворује и одухотворује омиљене бајне јунаке из детињства. Израђује их користећи технику папир маше што буквално значи „сажвакан“ папир. Помоћу папирних трака прави се маса која служи за обликовање. То је ликовна техника која тражи велико стрпљење. Пипи Дуга Чарапа, бугарски јунак Јан Бибијан, Алиса и Шеширџија, јапанска принцеза, словенске виле, Нерођена девојка, Мала вила, Мери Попинс, Продавац наде... можемо их видети онакве какве их знамо из успомена или какве их замишљамо данас?

Неминовно су бајни јунаци везани за наше дечје успомене, али и за оно што видимо данас – каже Велијана. – Не може бити другачије, јер се свет мења, начин размишљања није исти као некада, уобразиља нас води у различитим правцима. Зато су јунаци задржали понешто из детињства, али имају и неке карактеристике савремене имагинације.

У изради својих минијатура Велијана обично се ослања на свој укус, приказује оне јунаке који јој се највише допадају. Догађа се и то да се препусти изненадној инспирацији, понекад израђује фигуре по наруџбини. Као прво скицира лик, затим конструкцију луткице од жице и тек онда је „облачи“ у папир. Посебну пажњу обраћа на очи – они се исписују помоћу перца уз додавање мало блеска што им удахњује живот. Поред косе, коју Велијана прави од вуне, сви остали детаљи су од папира – одећа, капе и шешири, букети, коферчићи, мали кишобрани и сунцобрани.

Мени највише значи они јунаци чијим се причама често враћам – каже Велијана. – То су Пипи Дуга Чарапа, Продавац наде, Нерођена девојка и виле из старих бугарских бајки – оне су ми најближе срцу и зато најчитаније. Опште узев сви су ми бајни јунаци омиљени. Као и они које тек предстоји да направим.

Многе Велијанине фигурице израђене помоћу технике папир машеа налазе се у приватним збиркама у Бугарској, Француској, Италији и Мароку. Због тога што су лако сломљиве оне се чувају иза стакла. Недавно су неки од бајних јунака долетели из иностранства поводом прве самосталне изложбе ауторке која је за одрасле била подстицај на емотивно и весело путовање према детету у себи.

Папир је крхак материјал, али се исто односи и на глину – додаје Велијана. – Папир се одликује тиме што се теже може моделирати. На неки начин је то повезано и са дететом у нама, и њега није лако манипулисати. Као што знате деца најбрже схватају када је нешто лажно, неистинско. Ако желим да повучем паралелу између детињства и папира, рекла бих да деца воле даправе оригами фигуре од папира.Из тог аспекта папир је први креативни материјал с којим се среће свако дете и можда сам ја то подсвесно тражила.

Свет Велијане изгледа прекрасан, али и веома крхак. Зато ако потиснемо успомене из детињства, бајних јунака више неће бити.

Порука је да свако може бити лик из бајке, важно је да то довољно јако пожели и успе да себе замисли као такав – каже још Велијана. – Понекад нас спречава одсуство жеље – веома брзо одрастамо и заборављамо да смо некада били деца. Почињемо да живот схватамо преозбиљно, скоро ништа нас више не може задивити или изненадити, а то нас донекле вуче назад.

Ако нам успе да уђемо у улогу бајног јунака, наша сопствена бајка ће бити са срећним крајем, јер у свету вила добро побеђује зло.