Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Родољубива књига прича о старим традицијама града Елин Пелин

Фотографија: elinpelin.org

„На Дан Светог Духа се не ради – да не пада град. На Петровдан се само жање и пласти сено. На дан Светог Симеона Столпника (1. септембра) износи се зрно за сетву и носи у цркву… Руковет цвећа веже се на рало а кад кренемо испред нас проспемо воду – да нам иде лагано као што вода протиче. Спрема се пилетина и пече погача те се све однесе на поље - да година буде плодна. Ово је само део сликовитих успомена једна од старијих становница града Елин Пелин, које су нашле место у књизи „Град Елин Пелин – народне традиције“Павела Канева. У њој он истражује фолклорне традиције локалне материјалне и духовне културе. Забринут због мањка континуитета међу генерацијама, Павел Канев је одлучио да свој архив прикаже у књигама. Више од 30 година аутор записује од становника града Елин Пелин успомене везане за некадашњи начин живота и обичаје. У последњем свом истраживању тог краја он објављује и фотографије неких експоната музејске збирке у граду. Његова књига пружа драгоцена знања о очувању прошлости североисточног дела Шопског краја и његових традиција. Елин Пелин је његов родни град. Тамо је завршио основну и средњу школу након чега је образовање наставио на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. По струци је историчар. Павел Канев је уредник Општинске музејске збирке. Сарадник је општинског листа и председник клуба у граду Елен Пелин који се бави истраживањем прошлости овог краја. Ево шта је он изјавио о својој недавно објављеној књизи под насловом „Град Елин Пелин – народне традиције“:

Она се појавила на тржишту у септембру ове године а наставак је књиге „Град Елин Пелин – прошлост, садашњица“ која је изашла 2010. године и која у ствари представља историју тог насељеног места, док је моја нова књига у области духовне и материјалне културе. Посвећена је пажња пољопривредном раду, начину живота мештана, земљорадњи, трговини, архитектури, одећи, народним ношњама. Постоји одељак који садржи информације о народном погледу на свет, народној медицини, обичајима и празницима, народним песмама и играма. Књига садржи и дијалекатски речник и фотографије. Откако сам пре 30 година почео рад у музејској збирци поред свега осталог тражим и истражујем фотографски материјал, који је такође вредан. Надам се да ће бити од користи свима који се занимају за прошлост и традиције становништва нашег града, као и Бугарима широм земље... Искрено се захваљујем градоначелнику града Ивајлу Симеонову и његовим сарадницима на помоћи и разумевању. У нашим данима млади људи се ослањају углавном на туђе памћење и на рачунаре. А ја у својој књизи приказујем ствари које они не могу другде наћи. Сакупио сам приче људи који су доживели све што је у књизи описано. То је драгоцен додир са прошлошћу, то је и „путовање у време“ и сусрет са нашим прецима. Надам се да ће изаћи и следећа моја књига која ће приповедати о традицијама свих насељених места на подручју општине Елин Пелин, а приче ће бити пропраћене занимљивим географским, историјским и етнографским подацима.


Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45