Још од 2008. г. Општина Софије и јавно предузеће Топлификација Софија размишљају о спаљивању отпада. Отада наовамо, међутим, општина није повела рачуна о позитивном развоју у регулацији ЕУ која се односи на управљање отпадом нити о најбољим праксама у неким земљама, рецимо у Италији, Словенији, Белгији које гарантују висок проценат рециклаже. Затова до овог тренутка намера о спаљивању градског отпада у Топлификацији-Софија наилази на отпор грађана који у том плану виде опасност од расипања енергије, сировина и јавних финансијских средстава.Према Софијцима је апсурдно створити још један извор финих честица прашине и других штетних материја у ситуацији када се у граду стално региструје прекорачење параметара дозвољеног загађења ваздуха. Тај се пројекат суочава са еколошким, али истовремено и са финансијским проблемима. У инсинератор требало би уложити око 150 млн евра, од тога око 70 млн евра ће бити кредит који ће одобрити Европска инвестициона банка, а остали новац треба да се доделу у оквиру оперативног програма„Животна средина 2014-2020“.
С једне стране имаћемо постројење које ће додатно загађивати ваздух опасним токсичним супстанцама, а с друге ћемо отплаћивати зајам– коментарише стручњак за политике у области климе Антоанета Јотова. – Захтеви према таквим пројектима у досадашњем програмском периоду који се завршава идуће године су једни, док ће они бити сасвим други када нова регулација управљања отпадом ступи на снагу од 2021. и када се такви пројекти уопште неће финансирати. Зато се сада бије битка не би ли пројекат добио финансирање према старим правилима. Сама изградња и режим експлоатације ће бити разлог покретања казнених поступака против Бугарске што ће опет пасти на терет пореских обвезника. С једне стране ћемо добити удар по џепу, а с друге угрожавамо наше здравље.
Пројекат предвиђа изградњу постројења за спаљивање обрађеног отпада (инсинератора), чиме би се обезбедило гориво из отпада -т. зв.RDF (Refuse-derived fuel ). Њега ће Топлификација-Софија користити уместо гаса и на тај начин ће уштедети на гориву између 12 и 15 милиона евра годишње. Нови циљеви ЕУдо 2030. г. предвиђају обавезу одвојеног сакупљања отпада ирециклажу 65% ђубрета. Уколико Софија изгради такво постројење неће моћи да испуни назначени циљ, јер ће морати да спаљује 50%отпада Софије (180.000 тона годишње), зато што инсинератор не може радити са мањим капацитетом. То пак значи да ћемо морати да довозимо отпад из других градова, а није искључено да се спаљује и талог из станице за пречишћавање отпадних вода главног града. Тврдње да ако спаљујемо отпад нећемо га депоновати такође су дискутабилне, јер после сагоревања остају пепео и шљака (око 25% или 36.000 тона годишње), а њих треба депоновати. Део тог пепла (22 тоне дневно) токсичан је и мора се одлагати на удаљеним специјалним депонијама за опасан отпад у Немачкој што знатно повећава трошкове и ризик од инцидената приликом транспортовања. Спаљивање смећа (т.зв. RDF) није узето у обзир, нити је оцењено као нов извор загађивања у два узастопна програма контроле квалитета ваздуха у Софији за период 2011-2020. г.Према томе ако се тај пројекат не промени, његова реализација не само што ће бити у раскораку са политикама и законодавством ЕУ, јер ће блокирати одвојено сакупљање и рециклажу отпада годинама унапред, него ће бити и невероватно расипање јавних средстава и ресурса.Путем спаљивања биће уништено десетине хиљада тона драгоцених сировина (пластике, папира, картона, текстила, дрвета, био отпада) које би се могли рециклирати, компостирати или употребити у производњи био гаса. То би не само смањило трошкове него и донело приходе. Добра вест је што још увек није издата грађевинска дозвола, те се пројекат може зауставити. По речимаДаните Заричиновеиз удружења „За Земљу“ новац се може искористити за много паметније алтернативе које неће коштати толико скупо:
То је стварно застарели пројекат – наглашава она и додаје– Прошле године смо представили визију о управљању отпадом Софије. Она предвиђа фундаменталну промену сакупљања и одвожења смећа.
С друге стране расте број одборника Скупштине града Софије који не подржавају тај пројекат, а део њих су покренули и поступак због одбацивања могућности да се грађани Софије о том питању изјасне на референдуму. Зато је сада, у току кампање за локалне изборе који предстоје крајем месеца, једно од питања које еко-активисти постављају свим кандидатима за градоначелника Софије управо то – каквог су мишљења о изградњи спалионице отпада. До сада је само један од њих изјавио да иступа против изградње таквог постројења.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиje: лична архиваВелико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..