Из идеје која је настала у шали рађа се читава колекција и то толико богата да би била представљена у својеврсном музеју пегли. Све те пегле - од најстаријих – на угаљ па све до електричних, различитих димензија, неке од њих - право уметничко дело, причају различиту причу. Аутор колекције је сликар Димитар Добрев из Пловдива. Прву пеглу која је била бачена као непотребна ствар, пронашао је пре 45 година. Постепено је број старих пегли толико порастао да је одлучио да их поклони Општинском институту „Стари Пловдив“. Желео је да што више људи види та инжењерска постигнућа од 19. века до наших дана и пропрати њихове промене у времену. За сада се пегле из богате колекције могу видети у Хиндлијановој кући у старом делу Пловдива, а идеја је да се у каснијој фази формира први бугарски „Музеј пегли“. Колекција је отворена за нове експонате које сликар наставља да скупља. Колекционирати пегле сада је његова страст која је „загрејала“ и његове пријатеље тако да му они из различитих крајева света на поклон, као скуп сувенир, доносе управо пегле. Најстарија пегла у колекцији је из 1880-1890. године а произведена је у старој војној фабрици у Бирмингаму. У Бугарској су се пегле производиле у Пловдиву, Варни, Враци, Севлијеву, као и у фабрици наменских производа "Арсенал" у Казанлаку.

На свом рачунару имам фасциклу са фотографијама пегли, а описао сам и њихове приче, каже Димитар Добрев и наставља: Међу њима су и пегле за које људи нису ни замишљали да ће видети. Чак имам један примерак произведен у Враци, тежак 10 кг. Некада су тканине биле грубе па је зато за пеглање поред топлине била потребна и тежина. Сећам се када сам био мали, у махали је био један кројач. У мом сећању је заувек остала његова пегла на угаљ која је имала димњак за одржавање циркулације ваздуха приликом сагоревања угља. У мојој колекцији има доста таквих пегли. Оне се не могу увек описати речима, зато их треба видети. Има и пегли на шпиритус или гас. Оне су америчке и западноевропске. Изумљене су после оних на угаљ, јер као што је познато, угаљ много прља. Постоје и друге врсте у које се рецимо убацује језгро за загревање које се прво загреје у пећи.

Годинама се пегла усавршава а почетком 20. века појављују се први електрични примерци.

Једне од првих електричних пегли раде на три напона -120, 150 и 220 волти. Имам и пегле од порцелана. То су тзв. пегле-кутије у којима су даме понекад држале свој накит, каже Димитар Добрев.

Тренутно његова колекција садржи укупно 680 пегли. Међу њима су и две са ликовима Ромула и Рема и једна са дршком на којој је осликана римска богиња Веста. У свету највећи музеј пегли са 4.000 примерака налази се у Француској. У Немачкој постоји неколико музеја са више стотина експоната. Ако се идеја бугарског сликара Димитра Добрева оствари, музеј пегли у Пловдиву би био највећи музеј пегли на Балкану.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: europlovdiv.com