Дани јапанске културе у Бугарској били су повод да се на сцени Софијског позоришта Бугарске армије игра луткарска представа за децу и одрасле која осваја бојама и егзотиком Земље излазећег сунца.
Представа „Принц мора и принц Земље“ преноси нас у јапанску митологију и прича бајку о унуцима богиње Сунца Аматерасу, браћи Хорију и Ходерију, са фокусом на управљање државом и квалитете и заслуге владара захваљујући којима он задобија народну љубав. Представа која је добила подршку ЕU Japan Fest-а 2019 већ је на сталном репертоару Државног луткарског позоришта у Пловдиву, а укључена је и у програм Европске престонице културе 2019.
Редитељ представе је Елена Панајотова, а наратори су Виктор Бојчев и Румен Караманов. Улогу доброг принца Хорија тумачи Велизар Евтимов, а у улози Ходерија наступа Александар Караманов, кога смо замолили да нам исприча о припреми представе.
„Припрема је трајала око 2 месеца – имали смо сталне пробе али оно прво што смо урадили било је да се упознамо са јапанском културом, каже он. Она се умногоме разликује од наше“.
У представи учествују две предивне лутке израђене у духу јапанских мајсторских традиција.
„Лутку коју смо видели – Принцезу, припада групи лутака које се не израђују већ више од 50 година, каже Елена Панајотова. – Имала сам срећу што сам у Токију упознала њеног мајстора Арату Кавагучија. Он има 75 година, али је прихватио да направи такву лутку.“.
Принцезом мора да управљају три луткарице.
„Било је веома занимљиво научити управљати том лутком, каже Марија Димитрова. У Јапану луткар који управља главом и десном руком лутке вежба и учи то више од 10 година. Међутим, ми нисмо имали времена тако да смо морали да се много брже снађемо…У луткарству је најбитнији синхрон“.
Како се постиже тај синхрон?
„То ми је било најзанимљивије – постићи синхрон, каже Наталија Василева, која управља рукама лутке. Морамо да се заједно крећемо а при томе не можемо једна другу гледати, једна другој давати неке знаке – једноставно заједно морамо бити дух лутке. Ми смо успеле да све одрадимо баш како треба, а у томе нам је можда помогло и то што се у животу дружимо и волимо свој посао.“.
„Радили смо са више лутака, али управљање овом лутком нема ништа заједничко са системима управљања луткама које смо ми у Бугарској учили, додаје Михаела Андонова, која управља главом принцезе. У Јапану луткама управљају само мушкарци, јер јапански систем захтева више снаге. Али мислим да смо се ми нашим крхким рукама одлично снашле“.
Лутком принца управља Данијела Тенева која се школова код мајстора у Јапану.
„Упознала сам дивне људе код којих до тада није учио ниједан странац. Били су спремни да ме науче, каже она. Јапански луткари не причају, јер постоји наратор. Учила сам код мајстора који је имао 70 година, али слободно могу рећи да је имао већу енергију од мене.“.
Аутор музике луткарске представе је Асен Аврамов а изводе је Марина Великова и Јордан Вичев.
30. издањем Дана јапанске културе у Бугарској обележава се 110 година од успостављања званичних контаката између Бугарске и Јапана, 80 година од успостављања дипломатских односа између две државе и 60 година од њиховог обнављања после Другог светског рата. Богати програм је почео почетком септембра а завршиће се 6. децембра концертом Дечјег хора БНР и Фујуки Енокидо, која свира на традиционалном јапанском инструменту званом кото. Избор није случајан – Дечји радио-хор је добро познат јапанској публици где је до сада имао 18 турнеја са преко 500 концерата у 150 градова.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: pptheatre.com
„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом на људска права. Прве пројекције у оквиру фестивала одржане су 28. септембра, међутим, свечано..
Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..