Бугарски воћари и баштовани су у тешкој ситуацији на тржишту. Према удружењима фармера у бранши, до 80% воћа и поврћа на домаћем тржишту је из увоза – из ЕУ и нама суседних држава. За Радио Бугарску ресорни заменик министра из Министарства пољопривреде и хране Чавдар Маринов је сумирао проблеме у три тачке. Бугарским произвођачима је на првом месту потребно тржиште, на другом – адекватна помоћ а на трећем – заштита од нелојалне конкуренције.

„Веома је важна и улога трговачких ланаца. Већ смо организовали 2 састанка са свим великим трговачким ланцима код нас са апелом да подрже бугарске произвођаче. Обраћам се свим потрошачима воћа и поврћа са молбом да купују и да траже робу домаће производње, каква је пракса у низу европских земаља. Наше сорте се одликују по традиционалном укусу и требало би да им дамо предност, јер су много квалитетније. У периоду смо када сами морамо да заштитимо нашу производњу.”

На питање да ли су субвенције које добијају бугарски произвођачи довољне да би њихови пољоприревдни производи били конкурентни онима из увоза, одговор је био лаконичан: „финансијска средства никада нису довољна“.

„Постоји неравноправност када је реч о субвенцијама које добијају старе земље чланице Уније и онима које се додељују новим чланицама, каже заменик министра пољопривреде Чавдар Маринов. Бугарска и нове земље чланице се залажу за постепено изједначење субвенција. Али не своди се све на субвенције. Струковне организације инсистирају на излазном обрачунавању ПДВ на воће и поврће. Иницијативу подржавају Министарство пољопривреде и хране и Министарство финансија. Овај механизам је одавно уведен за житарице. Национална агенција за приходе га оцењује као позитиван, јер је као резултат с једне стране повећана наплативост пореза а с друге – произвођачи послују у регуларној економији и не утајују промет. Постоје трговци који илегално увозе воће и поврће. На пример – парадајз по цени од 6-7 евроценти по килограму, кромпир - по цени од 5 евроценти по килограму. Покренули смо иницијативу за стварање базе података за регистрацију трговаца уз строги мониторинг и строгу контролу. Само тако ћемо знати шта једемо и из којих земаља долазе одговарајући прехрамбени производи. Знаћемо и да ли су плаћени порези односно ПДВ.

Када ће бити могуће поновно договарање европских субвенција које су утврђене још пре приступања Бугарске ЕУ?

У току је дебата о следећем програмском периоду,прецизира Чавдар Маринов. Сада је тренутак и позивам све пољопривреднике и струковне организације да активно учествују у организацији докумената на основу којих ће се одредити будућа додела субвенција. Потребан је јасан став сваке бранше, образложен бројкама, како би се разрадили програмски документи за следећи 5-годишњи период. Хтео бих да Вас уверим да Бугарска подржава задржавање па чак и повећање дела субвенција. Тзв. условљена помоћ за воће и поврће је у укупном износу од око 40 милиона евра. По овој шеми ниједна друга земља чланица не нуди помоћ у тако великом износу. Али враћам се на Ваше питање – да ли су ове субвенције довољне и понављам – док се нивои не изједначе оне никада неће бити довољне. Европско тржиште није тако велико. Наши произвођачи морају конкурисати произвођачима из ЕУ чија је производња конкурентнија не само због већих субвенција него и због производног капацитета. Цена коштања њихових производа је мања од оне бугарских производа. Зато позивам пољопривреднике да учине све што је могуће и да учествују у програмима за развој руралних подручја, јер ће им то омогућити да купе технику, да уведу иновације и да постану конкурентни својим колегама из других земаља ЕУ.

Превела: Албена Џерманова