Од следећег уторка, 1. октобра, Међународни монетарни фонд (ММФ) ће радити под руководством Кристалине Георгијеве. До пре неког времена још једна Бугарка је била на високој руководећој позицији - Ирина Бокова у својству генералног директора УНЕСКО-а.

Кристалина Георгијева практично није имала конкурента за положај управног директора ММФ након што се Францускиња Кристин Лагард повукла да би стала на чело Европске централне банке. Види се да су последња два шефа Фонда жене. Занимљиво је напоменути да према неписаним правилима још из доба Бретонвудских споразума из 1944. године шеф Светске банке је Американац, док је на челу Фонда Европљанин. Традиција је испоштована пошто је Кристалина Георгијева за овај положај била кандидат ЕУ. Ту ваља истаћи и то да избор Кристалине Георгијеве за управног директора ММФ, иако се поштују традиције, уноси и два нова елемента у праксу. Доскора на челу Фонда није могла бити особа старија од 65 година, па је специјално због Георгијеве ово правило хитно промењено из разлога што је Бугарска недавно напунила 66 година. Друга новина је то што први пут овај положај заузима представник земље из тзв. новонасталих тржишта, коју је 90. година минулог века економски спасио управо ММФ.

Фонд управља финансијским средствима у износу од 1 трилиона долара а сада одлучујућа реч о додели зајмова земљама којима је новчана помоћ потребна, о изради препорука и спасилачких планова за државе у тешком финансијском и економском стању у највећој мери зависи од Бугарке на челу Фонда. Изгледа да је ова велика одговорност не плаши, јер њена биографија говори о стеченом великом искуству и компетенцијама у том погледу. Кристалина Георгијева је завршила Политичку економију на Високом економском институту у Софији, одбранила је докторат, радила је као предавач на том истом Институту. Године 1993. запослена је у Светској банци да би 2017. године заузела други по значају руководећи положај у тој међународној финансијској институцији – положај главног извршног директора. Пре тога је од 2010. до 2014. године била европски комесар за међународну сарадњу и хуманитарну помоћ, а пре него што напусти Европску комисију именована је за заменика председника и европског комесара за буџет и људске ресурсе. Ова сјајна европска каријера је окончана њеном вољом када је Кристалина Георгијева 2016. године донела одлуку да напусти Брисел и да се врати у Вашингтон, у Светску банку.

Експерти и посматрачи сматрају да Георгијева поседује квалификацију, знања и вештине потребне руководиоцу ММФ. Поред бугарског језика она зна руски /у Светској банци је била задужена за Русију/ и енглески језик. Иначе на политичком плану се сматра да је умерени десничар и симпатизер Европске народне партије.

„С нестрпљењем очекујем да у наредним годинама радим са свих 189 наших земаља чланица, Извршним саветом и запосленима у Фонду, као и са свим нашим партнерима“, рекла је у специјалном обраћању нови управни директор ММФ, Бугарка Кристалина Георгијева.

Директан приоритет њеног петогодишњег мандата биће да помогне државама да сведу на минимум ризик од криза и да буду спремне да се носе са кризама. Дугорочни циљ ММФ под њеним руководством биће да подржава стабилне монетарне, фискалне и структурне политике ради изградње снажнијих привреда и побољшања живота људи.

Превела: Александра Ливен