Почетком предизборне кампање за расписане за 27. октобар локалне изборе поново је актуелна тема расположења бугарских грађана и њиховог односа према дешавањима у нашој земљи на друштвено-политичком плану. Према подацима испитивања Института за социјална истраживања „Иван Хаџијски“ и социолошке агенције „Галуп“ пре се може рећи да је Бугарин конзервативно расположен. Конзервативна реакција на оно што се око нас дешава има своје објашњење, сматра политиколог Прван Симеонов:

Као да друштва у Западном свету имају афинитет према традицији, нацији, религији, гласају за људе који говоре на тај начин и да тако кажемо „хватају се за оно што је по њима сигурно“. Агенција „Галуп“ је спровела доста провокативно испитивање које показује да се пре може рећи да Бугари, у општим линијама, имају конзервативне инстинкте, с тим што не иду у крајност. Бугари смо заједница здравог разума, чврсто стојимо на земљи. У исто време ако се дође до крајности, друштво реагује опрезно и без сувишне егзалтације - каже Симеонов. Он сматра да иако је формиран скоро професионалан политички сталеж, а читави људи су ван њега, дебата о сукобу између конзервативне и либералне визије будућности није сувишна. То је у великој мери резултат промена у свету, чији смо ми данас сведоци, изазваних спољнополитичким амбицијама великих држава попут Русије и Кине или претњама могућим терористичким нападима. То чини свет све несигурнијим и тера људе да се политизују и опредељују за све егзотичније опције гласања. У политику се враћа политичко а основна подела у друштвима „није по оси лево-десно, пошто се лево и десно већ скоро и не разликују, него на људе који ће рећи да друштво променимо у правцу постојања већих личних права, да обезбедимо права заједницама које су другачије од нас и које су обесправљене те да постанемо либералнији и на људе који ће рећи да су црква, традиција и морал важне ствари.“

Са своје стране социолог Андреј Рајчев брани футуристичку тачку гледишта на проблем тако што „баца поглед“ у недалеку, по његовим речима, будућност:

Самоопредељење је огромна слобода коју сада има човечанство и први пут у историји неће постојати одређена прошлост већ само будућност. То је ужасна околност. Сасвим ускоро ћемо се поделити у класе. Једни ће живети по 200 година и биће веома паметни, повезани са свим базама података, док други неће бити. /…/ Наша једина шанса у том смислу је да постигнемо неки консензус тако што опишемо не шта ће се дешавати већ шта се неће дешавати. У свом излагању у дискусији на ову тему одржаној у Софији Рајчев се придружио ставу Петра Николова који он износи у својој књизи посвећеној конзерватизму. Тамо пише да су конзерватори ти који губе све битке. Упркос томе, међутим, они су увек постојали и постојаће, јер се противе одређеним променама некада и данас.

Социјални антрополог Харалан Александров одређује идентитет као тријумф идеје о самоопредељењу који нам се већ догодио.

Касномодерни човек је лишен готових, одрживих, поузданих идентитета који су му дати на основу тога што он по рођењу припада одређеној класи, групи, нацији, што се родио на одређеној територији … тако да морамо сваког дана радити на себи. То је веома тешко у условима данашње глобализације привреде, јер ако човек сам не изађе на крај са својим идентитетом неко други ће му га „налепити“, с тим што је много вероватније да то буде идентитет губитника а не добитника. Идентитети који нам приписује ова привреда одређујући нас као губитнике су штетни и морамо на неки начин успешно изаћи на крај с њим…

Превела: Албена Џерманова