Аутори ове ишчекиване књиге су доц. др Вихра Баева и доц. др Веселка Тончева саИнститута за етнологију и фолклористику с Етнографским музејем при Бугарској академији наука (БАН)– познате истраживачице традиција типичних за бугарски празнични календар као и различитих аспеката обредности, фолклорне симболике, савремених интерпретација уобичајених пракси и др. Издање је намењено ширем аудиторијуму са интересовањима у области фолклора и посебно бугарских обичаја и обреда.О акцентима „Велике књиге бугарских празника и обичаја“ прича доц. Веселка Тончева:
У нашем раду користимо бројне научне радове, архиве, стара издања, али смо се увелико ослањале и на теренски рад. Обе две смо направиле етнографске записе обичаја, темељито смо проучиле тај део наше традиционалне културе.У књизи се могу прочитати многе познате ствари, али и доста за читаоце нових чињеница везаних за ове традиције. Овај наш рад је посвећен календарској обредности, т.ј. праксама везаним за конкретне празнике онако како следе месец за месецом током године.Написана је на читаоцима приступачном језику, погодна је за ученике, али и свакога ко се занима за бугарске традиције, симболе и митологију. У њој се може наћи све на ову тему. Написале смо поједине мале чланке посвећене симболима и ликовима везаним за сваки обичај. Има чланака о вилама, куги, јајету, о животињама које симболизују конкретне празнике – пчели, волу, крави, коњу, медведу, као и о води, ватри, баки, Пижу и Пенди, лику Пресвете Богородице у фолклору, о томе шта све симболизује крст.Покушале смо да проширимо домен у коме се практикују обреди и ритуали. Описале смо неке данашње празнике који сежу вековима уназад, али који су обогаћени савременим елементима. На терену стално пратимо како се споро, али континуирано мења ова традиционална култура.Она је жив организам који се стално развија. Није могуће да савременост неутиче на традиције, јер живимо у глобалном свету интернета. Надамо се да ова књига пронађе свој пут до што је могуће више читалаца као и да буде од користи када се изводе реконструкције обреда и обичаја. Нису више међу нама старе баке којима је та култура била блиска и које су чувале успомене на њу. Нису у питању само конкретне радње, него и веровања, представе, симболи. Када су човеку ове ствари познате, он се обогаћује, стиче дубљи смисао за бугарску културу, бугарски дух и мудрост предака. Не желим да звучим патетично, али ми стварно располажемо богатством које нам улива снагу и не смемо га запоставити. Морамо неговати своје корене. Читаоцима јасно показујемо како је наша традиционална култура мешавина хришћанства, фолклора, предхришћанских веровања и пракси из старог и новог календара. На крају препоручујемо читаоцима да открију свој корен, место свог порекла – да се распитају код старијих људи, да нешто више сазнају о свом селу и/или граду одакле су им преци. Данас смо сведоци препорода традиције што се огледа у мноштву сабора који се организују. Људи жуде за празницима, за празничном атмосфером. Они су врста колективног доживљаја и начин ширења таласа позитивне енергије.
Промоција „Велике књиге бугарских празника и обичаја“ биће одржана у великој сали БАН (зграда се налази одмах поред Парламента Бугарске) 24.септембра од 18 часова. Књига се нашла у књижарама још у јулу, али су ауторке решиле да је промовишу после почетка нове школске годинекада су се родитељи и ученици после годишњег одмора већ вратили уобичајеном радном ритму.
Фотографија: лична архива
Превод: Ана Андрејева
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..