Гласине око тога да ли ће велики гасовод „Турски ток“ (“TurkStream”) из Русије кроз Турску, Србију, Словачку, Мађарску и Аустрију заобићи Бугарску већ су ућуткане, а и свака сумња у том погледу је уклоњена. Уговор о изградњи бугарске деонице гасовода потписан је између "Булгартрансгаса" и конзорцијума "Аркад" (ARKAD) у којем учествују саудијске компаније. Ту ваља истаћи да се премијеру Бојку Борисову више допада назив „Балкански ток“, а руска страна нема ништа против коришћења овог имена. Сагласно том уговору руски гас који из Турске долази овим гасоводом, а који је намењен клијентима у унутрашњости континента, ући ће у Бугарску на турској граници, проћи ће 474 км на бугарској територији, после чега ће прећи на српску територију. Преостаје да ова деоница гасовода буде изграђена, а прве количине гаса ће потећи још 2021. г. Трошкови изградње износе 1,1 млрд евра, а рок пуштања у експлоатацију трасе је 615 календарских дана од потписивања уговора.

Какве користи имају Бугарска и средњеевропске државе од тог гасовода?

Наизглед Бугарска од тога не добија ништа нарочито. Планирана годишња транзитна такса је око 100 млн евра. Њоме ће се у току 10 година отплатити изградња гасовода. Нема неких других финансијских повластица. С друге стране овим гасоводом Бугарска заузима важно место на гасној мапи Европе и постаје незаобилазни чинилац у снабдевању низа земаља на континенту енергијом. Од тога можда и нема неке материјалне користи, али је битно за целу ту групу држава. Тим пре што ова нова инфраструктура потврђује правилност и целисходност идеје и намера бугарских власти да претворе земљу у својеврсно гасно чвориште, не само за регион, него и за Средњу Европу. У питању је пројекат о европском гасном хабу „Балкан“ у земљи који ће се пунити гасом различитих добављача и продавати трећим клијентима. До сада је Бугарска располагала једино руским гасом иако је учинила успешни покушај набавке америчког течног гаса. Бугарска је потписала и уговор о куповини једне милиајарде кубних метара азербејџанског гаса од 2020. г. надаље. Ближи се крају изградња интерконективне везе која се уз делимичну финансијску потпору ЕУ остварује са Грчком између Комотинија и Старе Загоре што ће омогућити испоруке гаса не само из САД него и са Блиског истока и медитеранских земаља у обиму од око 5-6 млрди кубних метара годишње. А од свега тога земља ће имати директну финансијску корист. Такву ће осетити по свој прилици и грађани који ће моћи да купују гас по повољним ценама, јер ће део тих 15,75 млрд кубних метара годишње који ће пролазити „балканским“ гасоводом бити намењен унутрашњој потрошњи, а то ће подстаћи гасификацију домаћинстава. Поред тога диверзификација испорука је друго име за енергетску сигурност. Управо се то постиже сада што ће можда имати повољне економске и политичке последице по земљу и државе Средње Европе које ће се гасом снабдевати из новог гасовода.

Превод: Ана Андрејева