Ани Пилибосјан је рођена и одрасла у Софији, где се школовала и завршила факултет након чега се запослила као професор француског језика у једној гимназији. Живот ју је одвео у Француску где је основала породицу. Иако живи у иностранству, увек се враћа у Бугарску, а последњих шест година гђа Пилибосјан проводи дуже време у земљи својих предака како би се боље упознала с њиховом прошлошћу.
Овако, само у неколико реченица испричана прича, делује као свака друга прича многих наших сународника који су из једног или другог разлога срећу потражили у туђини. Једног дана је Ани одлучила да ода дужно поштовање свом оцу Овагиму Овагимјану, дуборесцу, песнику и певачу. Отац јој је родом из Пловдива, рођен је у четврти на Небет тепеу, једном од седам брежуљака на којим је подигнут град. Можда га је то подстакло да постане уметник, прича Ани. Управо у том делу града се налази историјско насеље које су људи населили пре више од осам хиљада година. Брег је познат и као „Музаев,“ назван тако у част Трачана Музаја, једног од најобдаренијих ученика Орфеја. Проглашен спомеником културе од националног значаја овај део града је међу најбитнијим културно-историјским знаменитостима у Бугарској, где су представници различитих етноса и култура оставили свој траг. Овај археолошки комплекс је и даље загонетка за стручњаке који и данас покушавају да подигну вео његових тајни. Богата историја и дух различитих цивилизација се на овом месту осећају на сваком кораку, сваком камену. Ово је једно од омиљених места становника и гостију Пловдива који уживају у погледу који одатле пуца на град.
Кад год се попнем на Небет тепе имам осећај да сам у Јерусалиму. На овом месту као да је време стало – нема напред, нити назад, увек је једно и то ми се веома допада, каже Ани Пилибосјан. Пловдив је мој омиљени град а поносна сам што ми фамилија потиче одавде. Детињство сам провела у овом граду. Током распуста смо проводили време у кући моје баке, прадеде. Моја породица живи у том граду већ 120 година. Дакле, мој дух и срце су у Пловдиву. Стицајем околности се мој отац преселио у Софију, али му је душа заувек остала у родном Пловдиву. Његови први радови су настали овде – мислим на иконостасе које је израдио током 30. година минулог века. 1938. године је учествовао на Међународном сајму у Пловдиву.
Велик је број уметничких дела који су настали испод вештих руку Овагима Овагимјана, а он их је све овековечио фотографијама:
Намера ми је била да представим фото албум радова мог оца, али су фотографије које ми је дао биле лошег квалитета. Стога сам била приморана да кренем стопама његових радова како бих их поново сликала. Прво сам написала књигу на француском, али ми то није било довољно па сам снимила филм.
Премијера књиге насловљене „Префињени свет трачког мајстора“ и филма део је Празника Старог града у Пловдиву који се одржава од 16. до 22. септембра а који је део календара културних дешавања иницијативе „Пловдив 2019 – европска престоница културе.“
Част ми је и велико задовољство да премијеру књиге одржим у Пловдиву, у родном граду, родној четврти мог оца. Кућа коју је он изградио инспирисана је стилом карактеристичним за доба Националног препорода, са зидним сликама, доксатом. Био је једини дуборезац који је радио толико фине инкрустације од седефа, сребра и месинга. Први радови су му били иконостаси, а то је уједно и његов највећи допринос развоју дубореза у Бугарској. Поред тога, отац ми је имао и добру културу певања. Добитник је државног ордена „Ћирило и Методије“ за животно дело и мајсторство у раду. Аутор је бројних песама и никад није био равнодушан према великим догађајима који су означили 20. век.
У Софији ће промоција књиге о Овагиму Овагимјану бити одржана 24. септембра у Националној библиотеци „Ћирило и Методије.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: лична архива„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..