Када је у питању добри стари трамвај реч „чудо” можда звучи помало иронично у контексту савремене технике. Међутим, ваља рећи да у сфери технологија Софија, која је до 1878. године административни обласни центар феудалног Османског царства, сасвим слабо заостаје за великим западним градовима. На пример, прва примена електричне енергије за осветљење у бугарској престоници извршена је 1900. године, 18 година након што је Томас Едисон електрификовао део Њујорка. Брзи развој Бугарске је предност која долази као резултат њене демократске револуције какво је у ствари ослобођење од османске владавине 1878. године.

“Јуче су становници Софије постали сведоци једне за њих нове појаве светског напретка – први трамвај је прошао Витошком улицом /данашњим централним булеваром Витоша/.” Овако новине с почетка минулог века описују чудо технике које се појавило 1. јануара 1901. године. Први трамвај је саобраћао од железничке станице до центра главног града, заустављао се по жељи путника а карта је коштала колико и једно пиво. Купеи су били подељени у две класе – прву и другу. Елита града је путовала у купеима са драперијама и украсом на прозорима и седиштима, док су обични људи седели на дрвеним клупама.

У почетку су људи били јако изненађени, једноставно нису веровали својим очима – виде превозно средство које се само креће, без коњске спреге, електрично је… – прича Виктор Чаушев из удружења “Градски превоз и инфраструктура”. – Чак су се на самом почетку плашили да се укрцају у трамвај тако да су чекали да неко други то уради те да виде како је. Наш познати писац Иван Вазов је писао како су богати људи давали деци из сиромашнијих породица новац да се возе, како би се уверили да је вожња трамвајем безбедна.

За појаву трамваја велику заслугу има градоначелник Софије Димитар Петков, који је за време свог мандата /1888-1893/ био у основи првих планова електрификације престонице и првих концесија. Касније /крајем 1898/ белгијско друштво “Електрични трамваји” је само за две године успело да постави трамвајске шине дужине 25 км.

Занимљиво је што су и у оно време концесије биле плод врућих расправа у општини, тим пре што је у конкретном случају било више кандидата, а наравно и више лобиста – каже Виктор Чаушев. – Државни архив чува сведочанства о томе како је протекло концесионирање, занимљиве изјаве, оптужбе за лобирање и корупцију. Али у крајњој линији све се добро свршило, јер је резултат био видљив у веома кратком року а захваљујући трамвајима Софија је почела да личи на праву европску престоницу.

Бугарски трамваји су конструисани 30. година прошлог века – по узору на увезене из Немачке. Најбољи обрасци произведени су после Другог светског рата а касније се појављују и трамваји новог дизајна, међутим са техничке тачке гледишта били су још увек далеко од светских достигнућа, сматра Виктор Чаушев. Данас немамо производњу и сав трамвајски парк је из увоза. Имамо трамваје више модела и боја и различитог квалитета.

Све је ствар перцепције – наводи Виктор Чаушев. – Проблем је у томе што се не улажу напори на унифицирању трамваја у погледу дизајна и боје, како би се смањио штетни визуелни ефекат на градску средину. Али с друге стране, та разноликост је одлична претпоставка да једног дана имамо својеврсни парк историјских трамваја. Ако имамо занимљив музеј саобраћаја, имали бисмо и већу додату вредност туристичких услуга које може да понуди Софија.

Евентуални музеј би очувао историјске експонате који тренутно рђају у депоима. И данас, након једног века, трамвај има своју улогу.

Проблем је, међутим, што ова услуга није модернизована – наставља причу Виктор Чаушев. – Трамваји би могли да превозе скоро исти број путника као и метро и то се може видети рецимо у Чешкој и Немачкој. У Софији има много погодних места за развој трамвајског саобраћаја и људи би могли да добијају услугу по нижој цени. Било би јефтиније него да градимо метро. Трамваји ће повећати број путника у градском превозу и смањити саобраћај у граду, јер метро не може свуда проћи.

Превела: Албена Џерманова