У уторак је у Софији 13 компанија поднело пријаве за учешће у реализацији пројекта изградње друге нуклеарне електране у Белену на обали Дунава.Бугарски експерти ће у току 90 дана оценити предлоге и припремити краћу листу кандидата са којима ће се водити конкретни преговори који треба да се заврше након годину дана.
Пројекат о другој бугарској атомској централи настао је пре око 40 година, а догађаји везани за изградњу овог објекта скоро личе на сагу.У годинама социјализма изградња није могла започети због презадужености државе, а нови капацитети за производњу електричне енергије су опет постали актуелни у годинама демократије. Али и у тим условима реализација идеје је наилазила на мноштво препрека. Изградња је час почињала, час престајала. 2012. је расписан национални референдум са питањем да ли да се нуклеарна енергетика развија путем изградње нове нуклеарне електране, одржан 2013.г. Међутим, није испуњен услов о кворуму (обавезном минималном броју изашлих бирача), због чега је расправа настављена у парламенту где је касније стављен вето на изградњу овог енергетског капацитета.У уследeлим годинама, док је вето био на снази, радови су зашли у ћорсокак, а џиновско градилиште почело је личити на аветињску зону.
Владајућим круговима у Софији је одједном пало на памет да је у ту изградњу уложено око милијарде евра и не би требало да тај новац буде упропашћен.Тим пре што је једна од влада које су се у том периоду стално смењивале, наручила руској компанији Атомстројекспорт производњу два нуклеарна реактора јачине 1000 мегавата сваки, чија вредност премашује 600 млн. евра. У складу са уговором руски произвођач је на време испунио наруџбину и доставио реакторе Бугарској, упркос вету који је на тај пројекат уложио парламент. Тако смо се нашли у ситуацију када имамо нуклеарне реакторе, али немамо где их монтирати, јер је градилиште запуштено.Након преговора који су се превише отегли, и после одлуке међународне арбитраже, надлежни бугарски органи су нерадо платили новац Русима за добијену опрему која се и сада пакирана чува у неком складишту.Тако се даље очито није могло настављати, јер је тобоже замрзнути пројекат до тог тренутка „прогутао“ невероватну суму од 2 млрде евра. Власти су се обратиле за помоћ експертима са Бугарске академије наука са молбом да од њих добију стручно мишљење - да ли да се настави са изградњом централе или не. Потражени су и евентуални купци руских реактора, али без нарочитог успеха.
У крајњој линији вето је укинут 2018. г. и Софија је решила да покуша са настављањем изградње централе, али без икаквог улагања јавних средстава. Зато су великим компанијама из нуклеарног сектора упућени позиви да постану стратешки инвеститори тог објекта, не рачунајући при томе на било какву државну помоћ или повластице.Сада су ове компаније већ обелодањене јавности, а велики број – њих 13, пријатно је изненадио управљаче. Да ли ће 13 бити срећан број за ову атомску централу још је прерано рећи. У овај пројекат се улажу велике наде, наизглед оправдане. Седам компанија, међу којима су две у потпуности бугарске, једна је регистрована у Немачкој, а трећа је бугарска али са чешким учешћем, пријавило се за стратешког инвеститора НЕ "Белене", јавила је министарка енергетике Теменушка Петкова. Међу њима се истичу имена изузетно угледних и снажних потенцијалних инвеститора из области нуклеарне енергетике – руска Росатом /без које се не може, јер је она произвела реакторе/, Национална кинеска нуклеарна корпорација - CNNC, Корејска хидро и нуклеарна корпорација /Korea Hydro & Nuclear Power Co./ и т.д. Као добављачи опреме и код финансијског структурисања пројекта које не би смело премашивати 10 млрд евра, обећавају да се укључе и америчка General Electric и француска Framatome, а Северна Македонија показује интересовање за мањински удео и куповину струје из будуће бугарске електранешто је корак ка остварењу идеје бугарског премијера Бојка Борисова да ова централа постане балкански пројекат.У том духу је била и изјава Теменушке Петкове да је „Пројекат НЕ "Белене" значајан за цео регион“.
Још се не може рећи да ли ће тај пројекат бити стварно реализован, јер је овде поред новца у питању и геополитика. Можемо само нагађати како ће у Бриселу и Западној Европи тако и с оне стране океана погледати на евентуалну кинеску или руску нуклеарну електрану у Бугарској – члану НАТО и ЕУ.
Превод: Ана Андрејева
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..