Бугари зарађују мало и троше мало. Они су на последњем месту на европској ранг-листи потрошње по глави становника са 56% од просечног нивоа у ЕУ. Ниво прихода и трошкова бугарских домаћинстава показује да тренутно ствари заиста нису баш ружичасте, али се оне ипак постепено и умереним темпом побољшавају. Углавном зато што дохоци стално и стабилно расту што пак Бугарима омогућује све већу и већу потрошњу.
Просечни укупни доходак по члану домаћинства у другом кварталу ове године износи 791 евро а у односу на исти период 2018. он бележи раст од 4,9%, пoĸaзују подаци Националног завода за статистику. Приходи Бугара су углавном од зараде а у мањем делу – од пензије, социјалних примања, најамнине, властитог бизниса и других улагања. У исто време укупни трошак по члану домаћинства у другом кварталу износи 706 евра што значи да је он порастао за 5,3% у односу на исти квартал 2018. године. Највећи део чине трошкови за храну (31,4%) а иза њих су они за стан (15,5%), порезе и доприносе за социјално осигурање (14,2%), као и зa тpaнcпopт и комуникације (11,7%).
Да би се схватило шта се крије иза ових бројки, оне се морају упоредити са истим показатељима у осталим земљама ЕУ, јер ће тако постати јасно које је место Бугарске на економској мапи уједињене Европе. Међутим, пре се може рећи да је слика и ту мрачна, али опет са позитивном перспективом. Ако говоримо о дохоцима просечног Бугарина, морамо их упоредити са дохоцима у осталим земљама ЕУ и то пре свега у светлу реалне и фактичке куповне моћи. Тако је, јер плате у Бугарској можда и нису нарочито велике, али и цене низа робе и услуга нису тако високе као у развијенијим европским државама. У питању је „паритет куповне моћи“. За нашу земљу тај показатељ је тек 50% од просека за ЕУ, при чему далеко испред нас су земље попут Хрватске, Румуније и Мађарске. Луксембург је на првом месту за 2017. годину са читава 254% изнад просека за ЕУ.
Све то говори о томе да гледано кроз призму статистике потрошња у Бугарској је скоро упола мања у односу на остале европске земље. У исто време управо ова унутрашња потрошња је главни покретач раста БДП. У другом кварталу 2019. године он је забележио раст од 3,3% у поређењу са истим кварталом претходне године и раст од 0,6% у односу на први квартал 2019. То показују оцене стручњака Националног завода за статистику. Највећи удео у расту БДП има крајња потрошња – 76,3% што чини 11 милијарди евра.
Основ за оптимизам у погледу унутрашње потрошње су подаци о расту доходака становништва. Последњих година они бележе редован раст на годишњем нивоу од 5% до 10%, у зависности од економских сектора. Средином 2019. године месечна бруто зарада у Софији већ износи преко 884 eвра, док је у целој земљи она 644 eвра, показују подаци Националног завода за статистику. To знaчи да су зараде порасле за 12% у односу на јун 2018. То је прилично добар резултат и уколико се задржи и наредних неколико година, Бугари и Бугарска ће напредовати на европској ранг-листи доходака и потрошње и још више ће се приближити просечним условима живота у ЕУ што ће бити добро како за Бугаре, тако и за земљу као члана ЕУ и кандидата за улазак у еврозону.
Превела: Албена Џерманова
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..