Усред врућине августа Бугари обележавају успомену на смрт Божије мајке. Дан њеног Успења (уснућа) један је од најпоштованијих хришћанских празника на овом поднебљу. Три дана пре свршетка земаљског живота Пресвете Богородице, док је била на молитви, јавио јој се архангел Гаврило и рекао да ће се ускоро њен дух преселити у Царство небеско. Легенда казује како су се сви живи апостоли окупили око ње док је лежала на самртном одру, једино је апостол Тома закаснио. Када је стигао три дана касније и пожелео да јој се поклони, испоставило се да у пећини у коју је било положено њено тело, остало једино погребно платно. Пресвета Мајка била је васкрсла исто као и њен Божански син.
На дан Успења Богородичиног /15. августа/ храмови постају стециште верника који долазе да се помоле пред иконом Богоматери - за здравље и исцељење или пак да измоле од ње дете. У местима где је патрон цркве или манастира Пресвета Богородица организују се сабори. Спрема се и жртвено јело које се дели свим верницима у црквеној порти.
Више од 100 цркава у Бугарској посвећено је Успењу Богородичином. Међу њима је и храм у селу Широка лака у Родопима.
„Ова прекрасна богомоља дело је несебичног труда свих његових житеља који су је саградили у току само 38 дана и ноћи под руководством Тодора Паламарчова у част, славу и бесмрће села и народа“- гласи натпис на левој страни од улаза у цркву:
„Овдашња турска власт /у том периоду Бугарска је била под османском владавином – прим.ур./ стварала је препреке у току грађења цркве. Према народном казивању власти су дозволили подизање храма, али је он морао бити завршен споља у току не више од 40 дана. Ако се тај рок не испоштује, недовршеној грађевини претило је рушење. Је ли то истина или не, нико сад не може рећи. Али сигурно је да ни помоћу савремених технологија данас подизање такве импресивне зграде не би био лак задатак. Оно што не смемо потцењивати је вера људи која је понекад извор чуда. У предању се јасно помиње како је у питању даноноћни рад, према томе можда је било и могуће“, каже отац Иван Марински, свештеник храма.
Захваљујући неуморном раду и снажној вери житељи Широке лаке су подигли свој духовни дом 1834. године. Дужина зграде је 19 метара, ширина - 12 м., а дебљина зидова - 1 метар. Иконостас је јединственог стила, осликали су га иконописци Димитар и Захариј Зограф из града Самокова. Осам колона високих 6 метара подупиру кров од камених плоча. Врата су масивна, гвожђем окована „како метак не би продрео кроз њих“.
Храм Успења Пресвете Богородице освештан је 1835. г. Он је део религиозне архитектонске целине. У непосредној близини је црквена школа у којој се сада изводе радови на рестаурацији. – То је прва школа у Широкој лаци. Циљ нам је да га обновимо у његовом аутентичном облику – објашњава отац Иван. Високи камени зид опасује грађевине штитећи их од Широколачке реке која тече кроз село.
Данас у добро очуваним кућама села у типичном родопском стилу, степенасто поређаним с обе стране реке, живи мање од 500 људи. О великим празницима старинска црква је препуна верника. – Ако дође у недељу човек може проценити колико људи интензивно живи својом вером – закључује отац Иван Марински.
Превод: Ана Андрејева
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..