Није много Бугара који су учествовали у креирању филмова који су постали хитови на бокс офис листама Холивуда. Један од њих је Антони Христов чије је име уписано поред имена стваралаца једног од најпопуларнијих цртаних филмова. Као уметнички директор данас светски познатог студија „Pixar“ Христов је пустио машти на вољу и креирао неке од најпознатијих савремених анимираних јунака – све обитаваоце мора у филму „У потрази за Немом“, омиљене милионима деце јунаке серије „Аутомобили“, робот из фантастичног филма „Воли“ и др. Пре но што загњури у магични свет анимираних филмова Антонијев живот био је пун авантура. Године 1981. решио је да напусти Бугарску без неке идеје куда ће и шта ће. Каже да је то био мангупски поступак. Илегално је прешао границу са Југославијом, онда неко време провео у избегличком логору тамо и потом отишао у Аустрију. Након шестомесечног боравка у Аустрији отпутовао је у САД. Уследиле су дуге године рада по хотелима и локалима брзе исхране као и у малим рекламним студијима. Тамо су приметили његов таленат, па је он уграбио шансу и постао сарадник у Дизнијевом студију где му је један од првих задатака био да поједностављује и коригује цртеже. Касније се нашао у студију„Pixar“, тада још малој и непознатој компанији. Пре 18 година у њој је радило око 200 људи, сада их је 1.400.

Нисам ни помишљао што ћу у САД моћи да преживљавам од цртања, али сам се постепено уверио да је то могуће.У свакој професији и посебно када су у питању високе позиције најчешће се рачуна на познанике и контакте. Потребно је данеко зна за тебе, за твој таленат. Нарочито је важно да убедиш послодавце како могу имати поверења у тебе, као и то да си способан за тимски рад.

Сматра се да је у процесу стварања цртаног филма више од свега важно нацртати јунаке:

У ствари битнија од тога је сама прича која предодређује какви ће бити јунаци- каже Антони Христов. Оно што у животу радимо, начин на који поступамо, показује какав нам је карактер.Зато је ситуација та која рађа јунаке.

Што се надахнућа тиче, може га подстаћи апсолутно сваки доживљај – додаје Христов.

Када прочиташ историју о таленту човека који је успео да се запосли у једном од најреномиранијих студија, нехотице ти искрсава питање да ли му није икад пало напамет да се осамостали и отвори свој студио. Одговор ће вас можда изненадити:

Не, не би ми то било занимљиво.Времена су се променила, променио сам се и ја. Већ сам у годинама када бих желео да иза себе оставим нешто друкчије. Кад би неко имао жељу да отвори свој студио, треба то учинити много раније. Зато и нисам помишљао да имам свој студио и своје филмове.

После скоро две деценије на врху светске анимације, данас Антони поново живи у Бугарској, јер никад није намеравао да заувек остане преко океана. Повратак у домовину одузео му је, међутим, неколико година. 2010.године основао је Центар за обуку из дигиталних уметности у Риму у којем је и сам предавао.Тренутно припрема отварање академије дигитално-визуелних уметности у Софији са амбицијом да открије талентоване младе људе које ће покушати да мотивише да остану у домовини. Поред усвајања низа нових професија у перспективним индустријама, циљ обуке ће бити припрема за тимски рад, јер су према Антонију Христову Бугари  претерани индивидуалисти. То не мора да значи да је индивидуализам негативна особина, али ако желимо да развијамо успешну индустрију, треба да будемо максимално организовани и отворени за тимски рад.

Превод: Ана Андрејева