„Музика обликује људску душу,“ гласи омиљена максима Кичке Христове која већ четири деценије живи са народном песмом у срцу. Народна певачица Кичка Христова је рођена у Варни и осим што је њено стваралаштво у потпуности повезано с родним градом, оно је и веома широког дијапазона. Певачица је прво савладала стил певања карактеристичан за североисточну Бугарску, а на њеном репертоару се поред традиционалних песама често налазе и ауторске композиције. Кичка Христова је снимила многе песме из свог завичаја уз пратњу Народног оркестра Бугарског националног радија, а у аранжману Косте Колеве, Костадина Генчева, Ангела Добрева и других. Као диригент ради с фолклорним формацијама „Неранза,“ „Галатеја,“ „Мартеница,“ „Букавица,“ шлагерском групом „Млада срца“ и др. Током година је Кичка Христова помогла својим ученицима да издају албуме с ауторским песмама, раскрчила им пут ка фестивалским сценама у земљи и иностранству. Многи од њих су се захваљујући њој почели професионално бавити музиком. Народна певачица је добитник бројних награда и признања међу којима су „Златна лира“ и „Кристална огрлица“ коју јој је ове године уручио Савез музичких и балетских делатника поводом прославе њеног јубилеја.
Почетак сваког стваралачког надахнућа је породица, убеђена је Кичка Христова. Јер је породица најбоље место за сусрете и упознавање с различитим врстама уметности, с културама, фолклором, филозофијама. У мојој породици су реч „фолклор“ исписивали великим словом. Родитељи су ми стално слушали народну музику коју је емитовао БНР и с грамофонских плоча. Тако сам упознала велике певаче Бугарске. Прва песма која ме је освојила била је „Љубе, љубе“ Соње Канчеве, која ми је помогла да прво постанем члан школског хора „Иван Рилски“ с руководиоцем Јанком Митевом, који је изводио изворне народне песме, затим учитељског хора с вођом Радославом Дановим, ансамбла с диригентом Најденом Најденовим. Тренутно, чисто за задовољство, певам са хором „Цветница“ у Варни чији је диригент Атанас Илијев. Захваљујући професорима изградила сам свој поглед и однос према музици. Извођач треба да одлучи да ли ће певати старе хитове што ће му можда донети брзу славу или ће представити нешто ново, непознато како би оставио нешто своје, нешто оригинално. Током своје каријере сам углавном тражила и изводила песме из североисточног дела земље. Научила сам их од Иванке Дјузове, Маријке Радулове, тете Иванке из Далгопола које су са задовољством делиле своје искуство. Имам богату фонотеку песама које још нису снимљене. Иначе сам издала албуме „Јасно сунце“ и „За љубав и луду срећу“ на чијој реализацији сам радила са ствараоцима из Варне с којима смо снимили народну музику на ауторској основи. Македонски ритам и музика ми се такође допадају. Недавно сам завршила пројекат „Фолклорна дуга изнад обале“ Фонда за културу – Општина Варна. Заједно с читалиштима „Елин Пелин“ – Варна и „Васил Левски“ – четврти Галата одржали смо бројне концерте. Завршни концерт је био у великој сали Конгресног центра у Варни. Желим да ми песме допру до сваког срца које куца у ритму бугарског фолклора. Желим да наша будућност буде светлија, мирнија и лепша како бисмо наставили напред и оставили свој траг…
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..