Последњих година плате у Бугарској расту са по 7-10% годишње, али упркос томе остају најниже у ЕУ – просек бруто зараде је око 600 евра месечно.Према рачуницама синдиката трошкови живота четворочланог домаћинства у Бугарској износе 1.251 евро месечно, а 71,3% бугарских грађана зарађују мање.Ипак је раст доходака реалан и то је омогућило сународницима да одреше кесу и спакују кофере и оду на заслужени предах – на море или планину, у земљу или иностранство.Према подацима Евростата, 70% Бугара је у стању да плати једнонедељни одмор ван куће и тај је проценат близу просека у развијенијим деловима ЕУ. Ако претпоставимо да новац није једини релевантни фактор за то да ли ћемо ићи на одмор, онда у први план искрсава питање за које бисмо се место определили, какав смештај бисмо више волели, јер ипак већина Бугара располаже скромним буџетом за путовање.Практично то води решењу да се једнонедељни одмор проведе не баш далеко од куће, без луксуза и раскоша.

Управо на то указују резултатисоциолошког истраживања „Маркет Линкс“ – према њима се Бугари најчешће опредељују за летовање на Црном мору у Бугарској, али интересовање за приступачне због своје блискости приступачне Грчке и Турске такође је у порасту. Овај социолошки закључак се може голом оком видети на граничним прелазима према нашим јужним суседима где се крајем недеље могу видети километарски редови аутомобила.У јеку лета понекад не прође без неколико сати чекања на граници, а поред путника из Бугарске има и десетине хиљада Румуна, Украјинаца, Пољака и других туриста из средње и источне Европе који су се усмерили према истим летовалиштима. Кад се томе додају турски гастарбајтери који се лети враћају из европских земаља у Турску, гужва је неминовна. Граничне полиције и царине Турске и Грчке чине све могуће да брже обрађују путне исправе.Има и других разлога из којих Бугари радо одлазе на море у Грчку и Турску. Бугарска је, додуше веома лепа земља са добрим хотелима, одличном кухињом и квалитетним вином. Морска обала се одликује пешчаним плажама, на неким местима оивиченим шумама и брежуљцима. То је свакако, велика предност, али није довољно. За успешни развој туризма потребни су добра организација, увођење и поштовање стриктних правила и такво понашање хотелијера и ресторатера које одговара тржишним условима.Управо у том сегменту има доста проблема који нервирају Бугаре и одвраћају их од бугарског приморја. Медији стално јављају како се бугарски туристи жале на папрене цене за изнајмљивање лежаљки и суцобрана – ту и тамо оне достижу 20-30 евра дневно, а објашњавају се тиме што су плаже дате у концесију.

Други проблем је што је сезона у Бугарској краћа – траје око три месеца за разлику од оне код комшија где почиње у мају, а завршава се у октобру. Ова су три месеца изузетно важна за туристичку привреду због жеље да се зарадом од њих преживи до следећег лета. А то чини цене на бугарском приморју неконкурентним у односу на оне у јужним суседима.

Гледано у целини упркос све већим ценама Бугарска остаје релативно јефтино туристичко одредиште… за госте из богатијих земаља. За Бугаре је она све скупља и неприступачнија и посебно у поређењу са оближњим Грчком и Турском где су цене нешто веће од оних у Бугарској што се надокнађује могућношћу обиласка природних, културних, историјских и других знаменитости. Све то повећава број оних који радије одлазе на одмор у иностранство што доказује и званична статистика. Према њеним подацима у јуну ове године Бугари су остварили већи број путовања ван земље него у јуну прошле године.Одлазака је 717.000 хиљада (10% становништва земље) или  5,9% више у односу на прошли јун. Највећи раст је остварен у правцу Турске -  15,4%, Румуније– 7,8%, Грчку -  6,2%.

Превод: Ана Андрејева