У Бугарској нема значајнијих налазишта гаса, нити је велико тржиште тог енергента, али има велике планове у тој области који се односе на европски континент. У питању је пре свега пројекат о европском гасном чворишту и берзи одакле би се овим горивом снабдевали клијенти из различитих европских земаља. Замрзавањем пројекта о изградњи гасовода Јужни ток 2014. г. који је дном Црног мора требало да допрема по 64 млрд кубних метара руског природног гаса, идеја о бугарском гасном хабу је спласнула. Она је касније опет заживела премда се сви планови о томе не могу једнозначно оценити као позитивни.
За сада су се наде Бугарске о откривању налазишта нафте и гаса у бугарском акваторијуму Црног мора изјаловиле. Недавно је објављено да истражна бушења у мору код Бургаса нису дала позитивне резултате. Бугарска ипак није рачунала на властити гас када је реч о њеним европским амбицијама. Она није престала да ради на реализацији пројекта о хабу „Балкан“ на обали Црног мора. Земља је уложила значајне напоре на повећању капацитета мреже за пренос гаса којом би требало допремати милијарде кубних метара руског, азербејџанског, америчког и гаса из других извора. Већ је постигнут споразум са Азербејџаном о испоруци милијарде кубних метара гаса годишње од 2020. надаље. Напредује изградња гасног интерконектора са Грчком који ће такође обезбедити транспорт додатних количина гаса, укључујући и течни гас из САД. Такав је у ствари већ достављен, а сви трговци су остали задовољни ценом и условима испоруке. Снажно су бугарске гасне пројекте подржали Русија и њена компанија Газпром. Ова компанија је недавно завршила изградњу гасовода Турски ток који иде дном Црног мора, а чија ће се друга цев рачвати према Бугарској и преносити 15,75 млрд кубних метара руског гаса годишње.
То није било сасвим сигурно док министар енергетике Русије Александар Новак није изјавио у Турској да је између Грчке и Бугарске избор пао на Бугарску, те ће се овај гасовод наставити у правцу Средње Европе. До тог тренутка двострани односи су били на нивоу компанија – између руског Газпрома и бугарског Булгаргаза. Две компаније су се договориле о изградњи и пуњењу гасоводне цеви на бугарској територији која ће проћи од границе према Турској на југоистоку до северозападне границе са Србијом. Бугарска страна је спровела конкурс за избор извођача радова на тој деоници дугој 474 км. На тај избор је изјављена жалба због чега постоји реална опасност да се ово постројење вредности од 1,1 млрд евра не пусти у експлоатацију 2020. г. како је планирано. Овако или онако испоруке и продаја гаса договорене су за 90% количине руског гаса у тој цеви од које Бугарска очекује зараду од транзитних такси по око 100 млн евра годишње. Ту ваља истаћи да ће пуштањем у експлоатацију Турског тока на бугарској територији, Газпром обуставити пренос гаса Турској већ непотребним Трансбалканским гасоводом који пролази кроз Украјину и Бугарску. Од тог транзита Бугарска је очекивала да добије преко 700 млн евра до 2030. г.
Важно је напоменути да су власти у Бугарској извукли поуку од пропалог пројекта Јужни ток који није реализован због несклада са европским правилима и прописима. Министарка енергетике Теменушка Петкова је категорична да „нећемо понављати старе грешке“ – овај пројекат је усаглашен са Бриселом који га је одобрио. Надајмо се да ће он наићи и на одобрење САД које су се умешале у случај са обустављањем Јужног тока. Тада бисмо могли рећи да је важан конкретан корак ка постизању главног европског циља већ учињен.
Превод: Ана Андрејева
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..