Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Морска башта у Варни угошћује обимни арт сајам

Огромна галерија под ведрим небом у коју, кад се људски жагор мало стиша, допире пљусак таласа.  То се може видети и чути у јеку лета, у августу, у Морској башти Варне у којој су изложена дела мајстора занатлија и ликовних уметника са три континента.

Међународни сајам заната и уметности “Булгарика” одржава се по 23. Пут у Варни. Од 1. до 21. августа на њему ће наступити најбољи ствараоци из области ликовне и примењене уметности, уметничких заната и музике. Као и сваке године публика ће учествовати у разним активностима – не само ће посматрати како настају ауторска дела, него ће се и укључити у тематске радионице којом приликом ће се опробати да нешто уради властитим рукама пошто пре тога присуствује пригодном интерактивном предавању. Имаће прилике и да учествује у гласању за најлепши сувенир.

Пројекат “Пренети занат“ показује непролазност бугарског занатства, у њему представљамо ауторе који желе да своје вештине пренесу на ученике – прича Веселина Савова, председница асоцијације “Булгарика”. – Овде у Варни имамо школу ткања чији учесници већ имају своје ученике. Искрено се радујем што је дошло до обнове занатства. Пре 23 године неки од мајстора су се устручавали да кажу да су занатлије, данас је то већ многима понос. Много занати су опет на цени, они су постали начин живота за људе који се њима баве.


Имамо још један традиционалан пројекат који се зове “Родови” –  тамо приказујемо како се занати преносе са оца на сина, са мајке на кћер, са деде на унука. Сваке године представљамо по једну породицу и занат коме се она посветила. У оквиру пројекта “Открића” трагамо за мајсторима широм земље и сваки пут представљамо по једног занатлију.

Оно што одликује Варненски сајам од осталих сличних приредби је што на једном месту окупља представнике уметничких заната и ликовне уметнике који раде паралелно.


У галерији “Кућа мајстора” своје слике овог лета излажу ствараоци из Француске, Немачке, Словеније, САД, Русије, Јужне Кореје. Међу бугарским ликовним уметницима су Паруш Парушев, Јавор Витанов, Владин Владев, а мајстори заната који наступају на сајму су дуборесци Тина Ружина, Петко Петков, ткачи Веселин Фесчијев, Дарина Рахнева, мајстор стакла Борислав Коруџиков.

Велика нам је радост када видимо како се истакнути мајстори кичице одушевљавају делима самоуких мајстора рукотворина – каже још Веселина Савова. – Рецимо Иван Костов који ради дуборез у минијатури, прошлог лета је добио признање руског професора Вјачеслава Бабијака. Професор је признао да су то нека од најдивнијих дела која је икад видео.


Сајам је значајан и због тога што понекад успевамо да променимо на боље живот занатлија, неки од којих живе у мањим местима Бугарске, тако што их представљамо публици и помажемо да ступе у контакт са љубитељима рукотворина. Био је то случај са дуборесцем Трајаном Габровским из Тетевена, чија  су дела овде ишла као алва. Важно је да наше мајсторе уметничких заната представљамо у граду као што је Варна, јер овде врви од туриста, а Морска башта је једно од најпрометнијих места током лета. Када дођу на овај сајам занатлије се могу убедити како је могуће да се у потпуности посвете изради уметничких предмета и да од тога живе. Управо је та повезаност између примењене уметности и шансе да од свог талента зарађујеш себи и породици за живот, један од важних задатака који смо себи поставили када смо покренули овај сајам.


Сајам ће бити отворен фолклорним концертом уз учешће чланова “Арије Бугарске” и ансамбла “Варна”, предвиђене су бројне атракције поводом 15. августа – Дана Варне, а на затварању ће бити награђени победници такмичења за израду сувенира.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: bulgarika.eu


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

На Јагелонском универзитету отворена изложба „Приче из глагољских времена“

Ми, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..

објављено 11.10.24. 08.49

Почиње Међународни књижевни и филмски фестивал „Синелибри“

Свечаном церемонијом у Првој сали Националног дворца културе у Софији данас ће бити отворено 10. издање Међународног филмског и књижевног фестивала „Синелибри“. Мото овогодишњег издања је „Поезија без краја“. Форум ће почети пројекцијом новог..

објављено 10.10.24. 08.05

Бугарско-италијанска комедија „Аурора“ доноси љубавну причу из доба комунизма

Бугарско-италијанска продукција „Аурора“ преноси љубавну причу из 50-их година минулог века, јавља БТА. Редитељи филма су Џеки Стоев, који је режирао једне од најзабавнијих домаћих филмова, и Никола Бошнаков. Главни протагониста је италијански комуниста..

објављено 8.10.24. 12.12