27 . јула, на дан Успења Св. Климента Охридског, Бугарска православна црква слави и Свете Седмочисленике - Св. Ћирила и Св. Методија, творце словенске азбуке – глагољице и њихове ученике Климента, Наума, Горазда, Ангеларија и Саве. Најстарије сведочанство у којем се они помињу јесте прво познато житије Св. Климента, које је крајем XI и почетком XII века на грчком језику написао Теофилакт Бугарски, архиепископ Охридске архиепископије. У њему стоји да су они „изабрани и корифеји“ из групе „способнијих“ ученика, објашњава проф. Светлина Николова из Ћирило-Методијевског научног центра Бугарске академије наука:

Климент и Наум су у историји остали запамћени по свом доприносу успешном развоју рада Ћирила и Методија у Бугарској. Они су га спасли од коначног заборава. Уз подршку бугарске државе постали су стожери процвата бугарске писмене културе у Плиски и Преславу, као и у Охриду – књижевним и културним средиштима крајем IX века и првом половином X века. Према изворима, Климент је „родом био од европских Мизијаца које су многи звали Бугари“ и пратио Методија од својих младалачких година. Климент и Горазд су се спорили са противницима словенског богослужења, после смрти Методија. Према Теофилакту, Климент је иницијатор доласка ученика св. браће у Бугарску. Кнез Борис, који је „сањао о таквим људима“, дочекао их је с поштовањем, обезбедио им услове за живот и уз њихову помоћ научио да чита Свето писмо. Одавде је кренуо пут Климента према југозападном делу Бугарске, где је дуге године свог живота провео као учитељ и књижевник. Својим активним и плодним црквеним радом стекао је признање и државне власти.

До 893. године Наум остаје у Преславу – престоници првог бугарског царства, где развија књижевни рад. Када су Климента прогласили првим бугарским епископом, Наум, који је свећеник, је на период од око 7 година заузео његово место учитеља, након чега се повукао у манастир и замонашио. На обали Охридског језера подигао је манастир Св. Арханђела, који се данас зове „манастир Св. Наума“  где је 23.12.910. године преминуо. Горазд је на првом месту међу ученицима Методија. Методи га одредио за свог наследника, позивајући се на његову правоверност и начитаност. У Синодику цара Борила (1207-1218) од 1211. године пише о књижевном раду Саве. Ангеларије умире мало после свог доласка у Бугарску. 

Не зна се када се појавило свеопште поштовање према Св. Седмочисленицима. О црквеним култовима Св. Ћирила, Св. Методија, Св. Климента, Св. Наума суди се по делима писаним поводом датума њиховог успења у IX - X веку. Претпоставља се да је Горазд такође проглашен свецем (у Календару од XIV века, из јужне Пољске, 17. јула одаје се пошта Горазду). Највероватније заједнички датум њиховог обележавања је одређен почетком XVIII века. Најранији лик Св. Седмочисленика је из 1612. године – у питању је фреска у цркви Пресвете Богородице Слимничког манастира, на Преспанском језеру.

Рад твораца словенске азбуке - Ћирила и Методија, мења конфигурацију писмене културе на континенту – објашњава проф. Николова. – Пре њих званични књижевни језици били су латински и грчки. Двојица браће стварају нову писменост засновану на говорном језику Бугара из околине Солуна. Преводе богослужбене књиге што омогућује да бугарско становништво прими хришћанство. То помаже његовом придруживању породици европских народа који су одавно примили хришћанску веру. Рад браће Ћирила и Методија није пао у заборав, није заборављена ни њихова жеља да уведу нову писменост и културу. Њихови ученици су у Бугарској остварили то под покровитељством бугарских владара. Данас је ћирилица треће службено писмо правоверност ЕУ. То је највећи значај рада Св. Седмочисленика за Европу.

Превела: Албена Џерманова