Недавно су у дворишту Епископске базилике у Пловдиву, за време радова на конзервацији и рестаурацији, археолози пронашли вредну камену стелу димензија 1,40 м х 1,20 м, тешку преко 1 тоне. Све се сасвим случајно десило. Док су стручњаци разматрали плоче у атријуму наишли су на драгоцени налаз. Стела је веома добро очувана, само је један мали део одломљен, али ће рестауратори тај проблем решити. По речима руководиоца ископавања Жени Танковој, ово није обична плоча већ обрађен архитектонски елемент из 255. године.
Показало се да је натпис од изузетног значаја и веома је добро очуван. Он открива занимљиве чињенице како о историји Филипопола /тако се у оно доба називао данашњи град Пловдив/, тако и о Римском царству. Он гласи: За победу, здравље и вечно постојање царева Публија Лицинија Валеријана и Публија Лицинија Егнација Галијена и за целу њихову кућу, за свети сенат и за римски народ и за Веће народне скупштине Филипопола и трачког предводника Диониса, од свих преживелих посвећеника култа Диониса, када су се мистерије одржавале под вођством доживотног жреца Аурелија Мукијанида, сина Мукијана.
Следе имена 44 члана мистичне верске заједнице која је поштовала бога Диониса, који упућују рећи захвалности за то што су преживели напад Гота 251. године. Тада је Филипопол уништен и спаљен.
Занимљиво је што се на овом списку имена и дужности сусреће ретка дужност „себастофор“ – онај ко носи лик цара. А на овом списку њих је чак двојица, вероватно због двојице владара - Валеријана и Галијена (оца и сина), када су од 253. до 260. године били сувладари. Нема података да су они посећивали Пловдив, али је поштовање према царевима традиција у целом Римском царству, објашњава археолог.
Натпис је дешифровао Николај Шаранков – професор латинског и старогрчког језика на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. По његовим речима, фонт је идентичан натпису у част Галијена, који се чува у Археолошком музеју у Пловдиву. "Занимљиво је што се не помиње управник провинције – вероватно је ситуација у римској провинцији била веома сложена – наводи Шаранков. – У том мистичном удружењу постоје занимљиве дужности што је очито везано за култ цара."
То потврђује хипотезу археолога да се испод Базилике налазио пагански римски храм посвећен култу високог владара. По речима Шаранкова,имена чланова верске заједнице допуњују историјску слику из тог доба о којем постоје заиста оскудна сведочанства. О њему говоре једино натписи везани за Галијена и његовог војсковођу Марцијана – спасиоца Балкана о којем стичемо представу из натписа поред Римског стадиона у Пловдиву.
По мишљењу Жени Танкове, плочу треба поставити на видно место, јер је важна за предисторију Базилике.
Адаптација за Радио Бугарску: Дарина Григорова
Превод: Албена Џерманова
Фотографиje: podtepeto.comДевето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..