Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Млади уметници из целог света експериментишу у Софији на тему „Форме“

Музика, филм, плес као тренутни импулс и надахнуће нуди 6. издање фестивала “180° – лабораторија за иновативну уметност”, које окупља младе уметнике из целог света.

Фестивал који има експериментални приступ и истражује непознате изражајне моделе ове године ће протећи под знаком обележавања 100-годишњице оснивања Државне школе за архитектуру и примењене уметности у Немачкој „Баухаус“, која је у првој половини минулог века постала центар модернизма. У периоду од 20. до 26. јула наступи уметника у бугарској престоници ће бити везани за апстрактну тему “Форме”.

За мене је ова тема била веома важна – не само због чињенице да се навршава 100 година од оснивања покрета “Баухаус” – каже Александар Хаџијев, уметнички директор фестивала. – Једноставно пре једног века ширила се револуција у сценској уметности. И упитао сам се зашто он данас још увек изгледа толико футуристички и авангардан и шта узрокује “Баухаус” 100 година касније. Управо то ће бити наш циљ – да заједно са гостима нађемо одговоре на та питања, наравно ако је то уопште могуће. Наш допринос ће бити да покушамо да дочарамо атмосферу “Баухауса” како би уметници могли да „живе“ у футуризму – без филтера и предрасуда, ма колико то у нашим данима тешко било…

Фестивал ће отворити ријалити-шоу “180° Tonight Show“ у којем ћемо провоцирати поп културу и представићемо савремену уметност наших уметника, каже организатор. Традиционално такмичење краткометражног немог филма, пак, ће бити отворено како за професионалце, тако и за аматере.


Оно што се за 100 година променило у немом филму јесте да он постаје све апстрактнији – сматра Александар Хаџијев. – А то музичарима који уживо изводе музику за филм и импровизирају, пружа могућност да буду креативнији.

Које ће бити звезде фестивала?


Сви музичари су из различитих сфера, али углавном се баве савременом музиком – наставља Александар Хаџијев. – Ensemble Modern ће по други пут боравити у Бугарској – овога пута у пуном саставу, са свих својих 14 чланова из преко 10 земаља.


Учествоваће флаутисткиња Сабине Фогел која се бави и електронском музиком, виолинисткиња Биљана Вучкова, кларинетиста Ричард Хејнс, композитори Николас фон Ритер и Милен Апостолов,


као и плесачи и пантомимичари – Петра Пеларова и Монце Гардо, из сфере експерименталне режије - Флоренс Рукштул, студенти и дипломци ликовне академије.


Сви они немају унапред припремљен програм тако да током 7 фестивалских дана треба да одлуче шта ће извести заједно са осталим уметницима. Биће експериментално, занимљиво и јединствено.

У том духу Ensemble Modern ће зграду Гете института у Софији, у којој је некада био смештен Музички конзерваторијум, претворити у музичку лабораторију. Музичари ће остваривати интердисциплинарне везе са бугарским уметницима и ђацима ликовне академије…


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20