Вето које је председник Румен Радев уложио на скорашњу промену модела финансирања политичких странака суочио је парламентарне снаге са неопходношћу да потврде или одступе од својих досадашњих ставова. Још пре него што је ова тема ушла у дневни ред парламентарних дискусија било је јасно да овога пута неће бити уздржаних.
У образложењу свог вета председник не оспорава драстично смањење државних субвенција политичким партијама са 11 лева (око 5,5 евра) на 1 лев (око пола евра) за сваки важећи глас, него могућност да оне добијају финансијска средства од правних лица и самосталних трговаца. Према шефу државе такво финансирање доводи политичке формације у финансијску зависност, ствара повољно тле за корупцију и мења модел који је регулисан уставно, иако устав уопште није мењан.
Из владајуће партије ГЕРБ су лаконски изјавили да ће њени посланици гласати против вета.
Покрет за права и слободе (ДПС) оспорио је образложење председника са аргументом да је усвојени нови модел фактички функционисао до 2005. г., а да га нико тада није сматрао противуставним. Став ове политичке партије међутим је да шеф државе има право да изнесе своје мишљење о том питању.
Против вета је и Национални фронт за спас Бугарске (НФСБ), изјавио је његов лидер Валери Симеонов. По његовом мишљењу потврђивање вета лишило би мале партије могућности да се финансирају и тако их осудило на „лагану смрт“. Он се такође не слаже са тврдњом председника да финансирање странака од стране приватних лица чини их зависним од тих лица.
Из ВМРО су најавили да ће подржати вето председника, али су изразили жаљење што он није оспорио и драстично кресање државних субвенција са 11 на 1 лев за сваки важећи глас. Према тој партији ова мера указује на намеру да политички систем земље „постане тешко предвидив“.
Бугарска социјалистичка партија (БСП) остаје чврсто при ставу да је против промене и да ће подржати председнички вето.
Све ове политичке најаве осликавају необичну ситуацију. Почетком јула „за“ промене су гласали посланици партија ГЕРБ, ДПС, "Атака" и "Воља". БСП је гласала „против“, а посланици НФСБ и ВМРО били су уздржани. Две недеље касније видно је како сада неће бити „уздржаних“– НФСБ ће бити „против“, а ВМРО „за“. На позадини несугласица у коалицији Уједињених патриота у којој су те две стране партнери заједно са партијом „Атака“ различито гласање НФСБ и ВМРО је неуобичајено. Још необичније би било да НФСБ гласа исто као и партија „Атака“ са којом је у напетим односима.
Уочи летњег распуста мало је вероватно да различити ставови политичких странака у погледу председничког вета изазову нарочите тензије. Оне ће се без сумње осетити тек другом половином септембра када ће нова политичка сезона почети кампањом за локалне изборе.
Превод: Ана Андрејева
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..
Потпредседница Илијана Јотова изразила је уверење да ће након избора бити формирана јака и стабилна политичка влада. „Мој глас је допринос борби против куповине гласова“, изјавила је Јотова након што је путем електронске машине гласала за нови сазив..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..