Месо из епрувете – звучи као фантастика, али је већ стварност. Каква ће бити храна будућности, питање је на које и даље научници траже одговор.
Климатске промене и брзи темпо раста броја становника представљају велики изазов за научнике који треба да нађу решење за проблем исхране човечанства.
Не мислим да можемо да говоримо о револуционарној промени јер све што се досад догодило с исхраном на чисто еволуционом плану потрајало је дуго времена, каже инж. Ивајла Сопотенска, докторанд на Универзитету прехрамбених технологија у Пловдиву и новинар сајта “НаукаOFFNews.“ Промене ће свакако бити, јер се клима, обрадиве површине а и укус људи мењају, а број становника расте рапидном брзином. Потребно је да се прилагодимо – у којој мери ћемо бити спремни да опстанемо у једној будућности у којој ће храна бити другачија него данас.
Биљни протеини које садрже грашак, соја и друге биљне врсте представљају једну од нада за будућност. Из тог разлога научници покушавају да изваде беланчевине из махунарки како би их користили у производњи различитих прехрамбених производа. Као што је, на пример, сладолед с протеинима грашка који је Ивајла Сопотенска припремила на Софијском фестивалу науке. Неке ГМО биљке такође могу да буду извор протеина. Каква је њихова будућност?
Волела бих да направимо разлику између генетски модификоване и генетски уређене хране пошто је у многим земљама промет и продаја ГМ хране законом забрањена, каже инж. Сопотенска и додаје: Генетску модификацију имамо кад се у неки организам угради ген, животињског или биљног порекла, који постаје саставни део укупног комплета гена тог организма. Али ће у скорој будућности на тржиште ступити и генетски уређена храна код које се активишу, односно деактивишу једино властити гени биљке. Тако, рецимо, може да се активише или мултиплицира ген везан за принос како би одређена врста биљке давала већи род, или пак да се активише ген за отпорност на штеточине и пестициде. Али све те промене се тичу једино и само одређеног организма и ствари које он ионако има у свом геному. Продаја ове врсте хране је такође озбиљно регулисана и у САД се она већ може купити.
Храна будућности неће изгубити на укусу, нити ће бити пилула која садржи корисне материје. Конзумирање хране има сувише битан културолошки значај, део којег је и комуникација, како би ова његова улога нестала.
Наравно, у једном тренутку ћемо бити приморани да променимо свој однос према храни, јер она неће бити она храна коју знамо данас. Али мислим да кад је човек довољно добро припремљен за научну страну овог питања, он неће бити подложан манипулисању, категорична је инж. Ивајла Сопотенска.
И како нас не би обузели неповерење и неосновани страхови, научници будућности ће одшкринути врата својих лабораторија како би људима објаснили које су користи од њихових открића.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..