Охрид је трећу годину заредом био домаћин Дана бугарске културе, фолклора и традиција. Преко 500 учесника из различитих делова Бугарске је играло, певало, свирало и славило бугарски фолклор. Организатори фестивала су Асоцијација за културу и уметност „АРТ Вивенди“ из Охрида, Фондација „ЖАР-С“ из Бугарске, Нови бугарски универзитет и Удружење за македонско-бугарско пријатељство. Догађај је одржан уз подршку Амбасаде Републике Бугарске у Северној Македонији и Општине Охрид. Ове године је празник бугарског фолклора организован под патронатом министра спољних послова Бугарске Екатерине Захаријеве.

Ево шта је за Радио Бугарску рекла председница жирија и фолклориста са Новог бугарског универзитета др Маргарита Крстева:

Мислим да је фестивал остварио своју сврху јер су се на једном месту окупили људи различитих генерација – од најмлађих учесника, који имају свега 4 године, до старијих људи који у себи носе мудрост и традиције а преносе их идућим генерацијама. Наша идеја да промовишемо бугарски фолклор, традицију и културу у Охриду постала је стварност захваљујући управо тим људима који су дошли из различитих делова Бугарске како би приказали своју уметност овде, у Охриду.

Председник Асоцијације за културу и уметност „АРТ Вивенди“ – Охрид Џоко Алоски је за Радио Бугарску рекао:

Већ три године организујемо Дане бугарске културе, фолклора и традиција и сматрам да ће бити још пуно лепих успомена и утисака које ће бугарска деца понети са собом. Било где представили бугарски фолклор, имаћемо успех јер га бугарска деца негују. Јесте, Охрид живи за те дане!

У оквиру фестивала отворена је изложба фотографија на којима су приказане бугарске аутентичне народне ношње. Одржан је и округли сто на тему: „Фолклор на Балкану“ уз учешће научника из Бугарске академије наука и фолклориста из Грчке, Албаније и Македоније.

Ове године по први пут смо организовали округли сто, јер без обзира на то што долазимо из различитих земаља, проблеми, менталитет и многе друге ствари су нам заједнички и слични, прича др Маргарита Крстева и додаје: У ствари, сви учесници округлог стола су се сагласили да треба да учинимо све што је могуће како бисмо очували и неговали традиције. И управо кроз културу и уметност можемо да изградимо мост између земаља, јер је ово најбољи начин комуникације међу људима из различитих земаља. Увек су говорили да су музика и игра језик којим говори цео свет. Ми треба да користимо тај језик и да наставимо да се њиме служимо.

А ево шта је рекла др Велика Стојкова-Серафимовска, етномузиколог с Института за фолклор „Марко Цепенков“ у Скопљу:

Ово је изузетно добар пример нашим државама и може да отвори могућност даље сарадње. Дакле, ово је један добар корак, добра прилика за превазилажење политичких несугласица и свих тих криза на Балкану. Фолклор је оно што нас спаја на Балкану, он нам помаже да се разумемо, те откријемо заједничке особине и вредности.

„Последњих 12 година сам председник Унеска – Албанија, рекла је Жулијета Харасани. Потребно је да секције из различитих земаља међусобно комуницирају, да интензивирају сарадњу како би повећали фонд јер смо суочени с проблемом мањка квалификованог кадра који ће радити за промоцију фолклорног богатства којим располаже свака од наших земаља. Оставимо по страну оно што нас раздваја и радимо на додирним тачкама и заједничким стварима које ће употпунити културну и материјалну шароликост.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова