Село Прилеп се налази 30 км југоисточно од града Добрича, а удаљено је свега 15 км од црноморског летовалишта Албена. У овом живописном сеоцету се налази „Медена кућа“ у власништву породице Михови. Недјалка и њен супруг Димитар су отишли у пензију, али им то не смета да заједно са ћерком и три унучета активно учествују у бризи око пчела, без помоћи са стране.

Приноси меда, односно укупан приход пчелињака су у овом крају нижи у односу на друге делове земље, због одсуства активне пољопривредне делатности. Намерно смо се преселили из Добрича у село Прилеп, јер сматрамо да је пчелама место у шумама, каже Недјалка Михова и додаје:

То је био наш дугогодишњи сан који смо остварили захваљујући породици наше ћерке. Она и њен супруг су дивни млади људи који су напустили леп живот и каријеру у Софији како бисмо удружили снаге и покренули породични бизнис. Наш циљ је да производимо и нудимо заиста природне, чисте производе, јер су савремени услови живота умногоме променили културу потрошње. Људи, на пример, не знају да прави мед с временом кристализује, често га загрејавају на високим температурама због чега он губи своја природна својства. Наш други циљ је да скренемо пажњу на један озбиљан проблем, а наиме, да пчелама прети изумирање. Стога смо на видљивом месту у „Меденој кући“ поставили речи Алберта Ајнштајна: „Нестану ли пчеле са Земљине површине, човечанству не би преостало више од четири године.“

Што се тиче људи који долазе у „Медену кућу,“ Недјалка Михова каже:

Кућу углавном посећују младе породице с децом. Волела бих да млади људи схвате да треба да исправе грешке које је наша генерација допустила, те да чувају природу. Урбанизација и живот без неких посебних напора су апетитан залогај, свако жели да му све буде на дохват руке. Али смо ми отровали земљу, а то је велики проблем.

Шта је то што „Медену кућу“ чини посебном?

Покушали смо да реконструишемо некадашња пчелиња станишта која су пчеле на нашим просторима насељавале у природи од давнина. Јер су повољни временски услови на нашој географској ширини погодовали развоју пчеларства, прича Недјалка и додаје: Камена кошница, кошница у дрвету и плетена кошница су прве ствари које ће посетиоци видети кад уђу у Кућу. Реконструисали смо и једну кошницу од глине из пчелињег газдинства старог 3.500 година, које је пронађено у Израелу.

Следе сунчани топионици за топљење воска које поседује већина пчелара, а које је изумео један Бугарин, што нам даје повода за понос.

Имамо и салу за дегустације где дочекујемо наше госте, служимо мед у саћу.

Пројектујемо кратки филм о једном од наших пчелињака, тако посетиоци имају прилику да нешто више сазнају о пчеларству, о томе како се вади мед, о отклапању саћа. Располажемо малим пчелињаком, 10-15 пчелињих заједница, на којем изводимо практичне демонстрације. Велико интересовање су изазвале две стаклене кошнице. У једној пчеле функционишу као у природи – без рамова, радилице су изградиле саће и гости могу да посматрају њихов плес.

Пчеле обично повезујемо с производњом меда, али да ли је то довољно?

Мислим да је прополис један од најлековитијих пчелињих производа, каже дугогодишњи пчелар Недјалка Михова и наставља: Пчеле користе мед и цветни прах који скупљају с цветова различитих биљака како би се развијале и нормално функционисале, дакле, то им је храна, док је смоласта супстанца (пчелињи лепак) с пупољака њихов лек. Прополис садржи 7 природних антибиотика и флавоноиде који су доказано ефикасни у борби против рака. Восак је такође веома користан по здравље. Или, пчелињи производи су право богатство, у прошлости је Бугарска њима плаћала порез Византији.

„Медена кућа“ током целе године дочекује своје госте из свих делова Бугарске, али и из Немачке, Русије, Јапана и арапског света.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова