Развојна политика је неизоставни део спољне политике Бугарске од 2011. године и регулисана је Одлуком владе о учешћу земље у међународној сарадњи – објашњава у интервјуу Радио Бугарској Ратко Влајков, амбасадор Бугарске у Србији.

Ова је политика иницирана нашим обавезама као државе чланице ЕУ, у складу са Уговором о функционисању ЕУ и Уговором о ЕУ.Друга наша обавеза произилази из наших обавеза према Организацији за економску сарадњу и развој иако Бугарска није њен пуноправни члан. Развојна политика је усмерена према земљама које су најавиле своју оријентацију ка европској интеграцији и ЕУ или онима које крећу овим путем. Подељене су у две групе – у једној су земље Западног Балкана – Србија, Северна Македонија, Косово, Босна и Херцеговина, Албанија, Црна Гора, за које је Бугарска последњих година пуно тога учинила у политичком аспекту. У другој групи су земље Црноморског региона –Украјина, Молдавија, Грузија, Јерменија. Финансијска помоћ коју додељујемо из државног буџета доприноси реализацији циљева које себи постављају те земље.

Амбасадор Влајков објашњава да је механизам тражења и пружања помоћи за развој упрошћен. Поступак достављања и селекције предлога пројеката обавља се у свакој бугарској амбасади.

„Критеријуми од којих се полази су везани за развој појединих држава и приоритете Бугарске у њима. Сама сарадња и помоћ за развој представљају важан инструмент. У исто време начин на који се он реализује је везан за широку транспарентност, објективност, подвлачи Ратко Влајков. Последњих година је остварено мноштво пројеката у земљама Западног Балкана и Црноморског региона. Наши напори су усмерени на реформе које оне спроводе на путу ка ЕУ. Подржавамо демократске процесе и развој различитог типа социјалне структуре, каже дипломата и наставља:

За 2018. укупна помоћ коју смо обезбедили свим државама износи око 3 милиона и 600 хиљада лева што је око 0,08% БДП, при чему 2030. треба да достигне 0,33% БДП Бугарске. У Србији је почетком године организована заједничка пријемна канцеларија заштитника грађана Бугарске и Србије у Цариброду. Заједно су примали грађане, већину којих су чинили они бугарског етничког порекла. Тако да су наши напори усмерени с једне стране на јачање другачијег типа демократских институција, а с друге – на заштиту интереса наше мањине. Године 2018. пројекти у Републици Северној Македонији су били усмерени на њену перспективу чланства у НАТО и ЕУ. 2019. године за њу је предвиђено пуно средстава. У овој години један од приоритета Бугарске везано за помоћ и сарадњу за развој са Албанијом је изградња асфалтног пута између града Билишта и села Врник у вредности од преко 1 милиона и 120 хиљада лева, који је од значаја за развој региона у којем живе етнички Бугари. Конкретних пројеката у износу од око 1,5 милиона лева има у земљама Црноморског региона. Пројекат у Молдавији се односи на опремање Рејонске управе образовања у Тараклији – региону у којем такође живи бугарска национална мањина. У Украјини су додељена средства за истраживачки портал за обезбеђивање квалитета високог образовања, у Грузији – за приступ квалитетном образовању, у Јерменији – за социјално укључивање деце са манама. У свакој од тих земаља трудимо се да нађемо сфере којима је потребна подршка како би се друштва развијала и приближила критеријумима који би омогућили њихово чланство у ЕУ – каже у закључку Ратко Влајков, амбасадор Бугарске у Србији.

Превела: Албена Џерманова