Резултати избора за Европски парламент, одржаних 26. маја, још увек су предмет анализа, али су већ на помолу озбиљне промене које њихови учесници намеравају да изврше.

Промене у партији које је најавио лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов нису коначно завршене. Повлачење Цветана Цветанова, доскора сматраног за другог човека у владајућој странци са свих партијских и парламентарних функција, претпоставка је за рокаде не само у партијским структурама, него у посланичкој групи, па чак и у влади.Према угледним социолозима упркос изборној победи партије ГЕРБ, Борисов неће моћи да задржи положаје без промене у влади и расподели кључних партијских функција.

Предстојеће су и промене у коалиционом партнеру ГЕРБ-а – Уједињеним патриотима.До тензија у односима три формације које чине ову коалицију – ВМРО, "Атака" и Национални фронт за спас Бугарске (НФСБ) дошло је још пре избора, али сада из ВМРО не крију да је на дневни ред стављено не само питање прецизирања међусобних односа него и сам опстанак коалиције.Предлаже се да свака од три формације потпише самосталан споразум са партијом ГЕРБ. Постоји и варијанта да се тропартијска коалиција претвори у двопартијску какав је био Патриотски фронт. У таквом формату су ВМРО и НФСБ учествовали у претходном сазиву Народног собрања. Обе варијанте захтевају одговарајуће промене у актуелном коалиционом споразуму између ГЕРБ-а и Уједињених патриота. Он не само ближе уређује структуру владајуће коалиције у законодавној и извршној власти, него и начин доношења одлука.Без обзира да ли ће бити потпуни или само делимичан, евентуални распад коалиције Уједињених патриота нужно ће довести до трансформације њене посланичке групе. Гласови те групе у њеном садашњем саставу заједно са онима партије ГЕРБ /27+95/ обезбеђују само глас више од минималног броја гласова /121/ неопходних за апсолутну већину.

Ова нова ситуација у владајућој коалицији Покрету за права и слободе/ДПС/пружа шансе да се врати доброј познатој из прошлости улози балансера у политичком животу Бугарске. Баш као и ГЕРБ-у, ДПС-унису потребни ванредни избори, али жели, како је његов високи функционер потврдио у недељу за БНР, састављање експертске владе за мандата садашњег парламента.

За разлику од ДПС, ванпарламентарна формација „Демократска Бугарска“, која је постала пета на изборима за Европски парламент и претендује да је природни гравитациони центар демократског простора у земљи, прориче превремене изборе за неколико месеци. За локалне изборе ове јесени она ће тражити партнере на локалној политичкој сцени. Припрему за изборе локалних органа власти почиње и Савез демократских снага(СДС), али опет у савезништву са ГЕРБ-ом. Да су на европским изборима СДС и "Демократска Бугарска" учествовали као коалиција, а не подељени, класични десни политички простор Бугарске могао је да освоји два или три мандата у новом сазиву Европског парламента. По свему судећи ни до локалних избора неће доћи до уједињења десничарских странака.

Пред ванредни конгрес средином јуна сазван ради избора новог руководства, Бугарска социјалистичка партија (БСП) за сада је окупирана својим унутрашњим проблемима. Председница партије у оставци Корнелија Нинова тврди да су гласањем на изборима за Европски парламент Бугари свим странкама рекли "Једнако нам се не допадате". Важни ће међутим бити закључци и опредељења БСП после избора новог руководства.Посматрачи који су блиски руководству партије мисле да би она требало да обнови дијалог са осталим политичким снагама, јер није ред да остаје изолована и буде једна против свих.