Поверење грађана у државне институције по питању државне политике за децу је веома ниско. То је потврдила и резервисаност према нацрту Националне стратегије о правима детета, који је Влада била приморана да повуче. Мишљења и коментари изнети на друштвеним мрежама успели су да убеде критичну масу Бугара да усвајањем овог документа држава стиче право на одузимање детета које су родитељи казнили једном ћушком. У ствари, ова стратегија је обавезан документ који налаже Закон о заштити права детета а који по први пут децу разматра као активне субјекте права и ствара претпоставке за побољшање квалитета њиховог живота. Нацртом овог документа се свакој трудници омогућава приступ здравственој заштити, уводи се забрана физичког кажњавања, обезбеђује се квалитетно рано образовање, правосуђе прилагођено детету, постепено смањење броја деце у установама социјалне заштите до њиховог коначног затварања. Али све те добре намере нису допрле до грађана – не само због лажних вести, већ и због летаргије институција.

Води се хибридни рат а нападе на људска права и права детета има не само у Бугарској већ и у Европи, у свету, коментарише Георги Богданов, извршни директор Националне мреже за децу. Присутан је тренд повлачења државе када су у питању предузимање корисних мера за децу и уопште за све људе, она одустаје од политика чији је циљ да наш живот учини бољим. И Бугарска треба да донесе стратегију о правима детета, а она треба да буде дугорочна, да пружи визију које реформе треба да се спроведу у области здравства, образовања, социјалне заштите. Све док држава не објасни шта заправо представља овај документ, какав је систем заштите права детета, чему он тежи, грађани ће подлегати инсинуацијама које се шире, пре свега, на друштвеним мрежама. А Бугари су склони да верују у лажне информације пошто им је степен медијске писмености низак.

Које су добре стране стратегије и шта ће породице изгубити ако она не буде усвојена?

Први пут смо успели да у фокус ставимо подршку породици као целини уместо да се дете разматра ван породичне средине, као што је било у претходној стратегији, каже Георги Богданов и наставља: Исто тако се уређује пружање помоћи новопеченим родитељима у виду социјалног патроната, тема везаних за живот детета унутар породице и правилан развој у раном дечјем узрасту. Друга тема се тиче услуга социјалне заштите које свакако треба да се стабилизују како би социјални радници избегли грешке које данас допуштају и постали професионализованији. Једна од садашњих грешака је да се у фокус ставља једино дете, а не читава породица којој је већ одавно требало да се обезбеди одговарајућа подршка.

Једна од тврдња противника документа је да он разара традиционалну бугарску породицу. 

Не знам шта подразумева термин „традиционална бугарска породица“ – можда је то средњовековни модел породице у којој је деда наређивао синовима, снајкама и осталим члановима фамилије шта треба да раде, претпоставља Георги Богданов. Али ми већ дуго не одржавамо тај модел, пошто живимо у потпуно другачијој средини, тако да је овај термин лишен конкретности. Или, нама је битно да савременој породици помогнемо у одгајању детета, превазилажењу тешкоћа везаних за њихово здравље, укључујући и психичко здравље. Имамо озбиљне проблеме са алкохолизмом, наркотицима, породичним насиљем и ми треба да пружимо подршку модерној породици. Што се батинања детета тиче, родитељи овом решењу прибегну када се осете беспомоћним или их обузме страх, али ћушка никад није била васпитно средство, она је једноставно израз немоћи родитеља.

Данас Национална мрежа за децу обухвата 152 организације, а девету годину заредом ће уручити награду „Златна јабука“ за допринос заштити права и благостања детета. Биће изабран и „Херој деце.“

Дијана Цанкова