Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Природњачки музеј у Софији позива децу на истраживачки одмор

Која је највећа буба на свету? А најјача животиња? Да ли су у прошлости на територији данашње Бугарске живели диносауруси? Да ли постоје животиње за које мама, а ни тата нису чули? Одговоре на ова и друга питања деца ће имати прилику да сазнају током „Летњег истраживачког одмора у музеју“ у Националном природњачком музеју у престоници, најстаријем музеју у Бугарској, који је прославио 130 година постојања. У царству препарираних животиња међу којима су поларни медведи и црни пантери, јагуари, ара папагаји, различите врсте бубица и лептира из Лапоније и Хималаја, па чак примерци врста које су давно нестале, као што су, рецимо, папагај Каролина, окаменотине, различити минерали, парче Месеца мали радознали посетиоци ће имати прилику да сазнају занимљиве ствари о биљном и животињском свету.



Иницијатива је намењена деци старости од 8 до 13 година, а трајаће од 3. до 28. јуна, сваке седмице – од понедељка до петка. Програмом су предвиђене целодневне активности везане за упознавање природе, а за предах између сусрета и разговора са стручњацима припремљене су забавне игре. Теме су разрађене на начин да су разумљиве и занимљиве ученицима. У потпуности су прилагођени узрасту деце, каже водич Веселина Чирова и додаје: 

Припремили смо шаролик спектар тема, потрудили смо се да се не понављају. Биће тема о водоземцима, рептилима и пауколиким животињама, разговараћемо и о месту животиња у филму пошто се неки од наших научника и тиме баве. Деца ће имати прилику да виде и живе животиње.



Истраживачки одмори у Националном природњачком музеју су већ прерасли у традицију. Стручњаци и научници имају искуства у контактима са децом, тако да им није проблем да своје богато знање из области у којима раде на занимљив начин пренесу деци, а то их свакако подстиче да постављају питања и траже одговоре, да покрећу спорове и да се, у целини гледано, осећају равним са њима, каже Веселина Чирова:

Деца увек учествују у дискусијама и углавном све испадне занимљиво. У овим годинама су веома радознали, а стручњаци запослени у музеју им на језику доступном свима објашњавају све што их занима.



А деца желе да све науче, али, наравно, имају и неке омиљене теме:

Оне које су им најзанимљивије везане су за животиње, а посебно за оне које учествују у филмовима. Друга, такође омиљена тема су инсекти, водоземци и гмизавци
, набраја Веселина и додаје: Ове године смо припремили и две теме о биљном свету. С ботаничаром Ирином Герасимовом ћемо разговарати о орхидејама. Друга тема је посвећена жбуњу и дрвећу. Деца ће бити у прилици да се упознају са неким врстама.



Већ након првог дана проведеног у музеју деца одлазе пуна лепих утисака и позитивних емоција и с нестрпљењем очекују нове сусрете и узбудљиве приче о дивљим животињама и непознатим биљкама у музеју, кажу њихови родитељи. Ко зна, можда су то први кораци ка будућој професији?

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографи
jе: nmnhs.com


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10