Свега пар дана након избора одржаних 26. маја непознанице око састава новог сазива Европског парламента, формирања стабилне већине, нормалног функционисања Комисије и перспектива развоја Уније подстичу бројне анализе и расправе, али већина питања и даље остаје без одговора. Потребне су нам објективна процена и анализе које су лишене политичке пристрасности и спорова. Управо таква дискусија на тему „Евроизбори 2019 – шта следи даље?“ одржана је у Дому Европе под патронатом Канцеларије Европског парламента у Бугарској. У расправи су учествовали професор европских наука на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“ проф. Ингрид Шикова, политиколог Владимир Шопов и регионални директор Агенције „Кантар“ – Бугарска Марчела Абрашева. Име јој можда звучи непознато, али ова агенција спроводи систем испитивања на чијим резултатима се заснивају скоро све анализе и коментари посвећени дешавањима у ЕУ – Евробарометар.

Једна од тема дискусије била је излазност, јер у односу на одазив бирача од 51% у ЕУ, у Бугарској је овај проценат био знатно нижи – 33,27%. Према Абрашевој, ниска излазност код нас не указује на евроскептицизам или неку врсту критике, већ пружа дијагнозу политичке стварности Бугарске и одсуства уверења да бугарски гласови значе нешто за Европу:

Ако размотримо ситуацију остављајући по страни унутарполитичка превирања која су условила слабу излазност на гласање за ЕП, промена правца друштвене дебате у којој Бугарска себе сматра малом државом од које ништа не зависи, у великој мери ће допринети промени ове слике.

Проф. Ингрид Шикова је малу излазност окарактерисала као кризу поверења у политику, политичаре и личности којима је стало до нашег поверења. Све ово важи, у мање више истој мери, и за целу ЕУ, али оно што је позитивно у свему томе јесте да се у европским грађанима појавио нагон самоочувања и они траже Унију која ће их бранити. У закључку је проф. Шикова рекла:

Који је мој главни закључак у вези са ниском излазношћу у Бугарској? Ја сам сведок да су Канцеларија ЕП у Софији и колеге уложиле велике напоре да би обишли земљу и људима објаснили зашто је важно да изађу на биралишта. Признајем да то није било довољно. Моја порука, посебно када је реч о Бугарској, јесте да имамо још много тога да научимо о европским питањима. Треба да наставимо мисију коју смо почели, а наиме, да сарађујемо са младим људима.

И пошто смо анализирали разлоге остварених резултата, било би добро да се позабавимо и последицама од њих. По речима политиколога Владимира Шопова, нови ЕП ће неодољиво подсећати на национални парламент. Постаћемо сведоци веће фрагментације, али не што се тиче броја партија, већ ће се у самој институцији њихов релативни удео међусобно приближити. То ће знатно отежати рад ЕП. Према Шопову, следећу парламентарну већину ће формирати превелика коалиција која ће имати један програм, али ћемо у свакодневици често бити сведоци разилажења ставова коалиционих партнера. У том контексту, занимљиво је видети ко ће доћи на чело ЕП и управљати овом компликованом коалицијом. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова