Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Потпредседница Илијана Јотова за Радио Бугарску: Инерција у ЕУ је опаснија од реформи

Што више поједноставимо поступак доказивања бугарског порекла то више ће се смањити злоупотребе, категорична је Илијана Јотова.

Село Криничное, Украјина

Хвала на могућности да дам изјаву за Радио Бугарску, јер је он намењен и нашим сународницима у иностранству – за мене, за нашу институцију то је велики приоритет, истакла је потпредседница Бугарске Илијана Јотова уочи 24. маја - Празника бугарске просвете и културе. Међу овлашћењима институције на чијем је челу гђа Јотова већ две године, осим рада са бугарским заједницама у иностранству и давања бугарског држављанства су и давање азила и помиловања. Пре избора за положај потпредседника Бугарске, Илијана Јотова је три мандата била посланик Европског парламента. Сада у њеном раду тема о Европи остаје актуелна кроз организовање студентских лабораторија „Европа“ у оквиру којих се са младим људима у Бугарској дискутује о будућности европског пројекта и њиховим очекивањима у вези са њим.

Очито смо ми на раскрсници и то није клише. Овог пута је залог заиста велик – да ли ће се европски пројекат и даље развијати или ћемо пустити да нас ток носи. По мени, тренутно је инерција опаснија од предузимања реформи у једном или другом правцу. Од будућих европских посланика се очекује да буду људи са визијом. Не само да познају националне проблеме, већ и да знају да кажу како да се развијају европске институције, европске политике да би се могло вратити поверење европских грађана. Који треба да буду основни приоритети? Пре свега то је борба против сиромаштва. Десет година после врхунца кризе 2008. године ми немамо политички одговор. Да, на почетку је можда било логике у томе спасити велике компаније које обезбеђују радна места преко тзв. мера ограничења које су стекле тужну славу. Али то се морало десити само у првим годинама. Сада већ морамо мислити о сваком грађанину Европе.

Један од националних проблема Бугарске је демографија. Држава тражи решење делимично преко привлачења Бугара ван граница наше земље за обуку и рад у Бугарској. Недавно је потпредседница земље иницирала низ тзв. студентских лабораторија везаних за перспективе развоја лица са бугарском дипломом.

Састали смо се са пет водећих универзитета у земљи који обављају послове и у вези са две одлуке Министарства образовања сагласно којима помоћу стипендија бугарска држава подстиче децу бугарског порекла да дођу да се школују на нашим високошколским установама. То нису деца из неких богатих региона и она превазилажу многе проблеме да би успела да се школују у Бугарској. Волела бих да и управе универзитета у Бугарској буде нешто амбициозније и да рекламирају своје установе у иностранству. Јер је конкуренција румунских универзитета, посебно када је реч о Бесарапском делу у Молдавији и у Украјини, конкуренција српских и руских универзитета веома велика. И на крају крајева испада тако да ми пружамо могућност, али не можемо да попунимо квоте, што не говори добро о нама као нацији. Јер су ове историјске дијаспоре опстале више од 250 година, а ево сада ми, као држава, не можемо да те младе људе мотивишемо да дођу да се код нас школују.

Састанак у Варни са студентима из бугарске историјске дијаспоре

Већ на самом почетку свог мандата као потпредседника Бугарске на састанцима са бугарским заједницама у свету Илијана Јотова је лансирала идеју о стварању Бугарског културног института чији би главни циљ био ширење знања из бугарског језика, промовисање историјских достигнућа и културних вредности Бугарске.

Наша амбиција је да буде основан не само Институт за бугарски језик него Бугарски културни институт по узору на института „Сервантес“ и „Гете“, Британског савета, Француског културног института. Реч је о културној институцији што подразумева не само појачано учење бугарског језика него и потпомагање Асоцијације бугарских школа у иностранству, лекторате бугарског језика, представљање савремене и старе бугарске културе. То значи да се Бугарска с поштовањем помиње као земља не само са најстаријим традицијама у Европи него и као земља са огромним културно-историјским наслеђем. То је питање великог утицаја. Ја волим да кажем да тамо где обична дипломатија тешко успева, културна дипломатија је та преко које Бугарска може да оствари успех.

Тема бугарског држављанства је веома важна за кориснике сајта Радио Бугарске, посебно оне у балканским државама - Албанији, Србији, Северној Македонији.

Тренутно је формирана радна група при вицепремијеру Маријани Николовој која до краја јула треба да донесе конкретан став о поједностављењу поступка стицања бугарског држављанства сагласно Закону о бугарском држављанству. Моје мишљење је да треба де се укине Потврда о бугарском пореклу као документ потребан за доказивање порекла. Важећи Закон је доста либералан и њиме се омогућује да тај документ издају удружења Бугара у иностранству, у историјској дијаспори. Ова удружења су регистрована у страним државама, тј. Бугарска не може да врши никакву контролу. По мени, правилан приступ је да при аплицирању за бугарско држављанство пореклом први и главни критеријум буде познавање бугарског језика. /.../

Бугарска недељна школа у Будимпешти

Уочи Празника словенске писмености и бугарске просвете и културе потпредседница Бугарске је изјавила да је сведок „националног протекционизма у многим земљама Европе, које некако „пријатељски“ заобилазе улогу Бугарске за очување дела Ћирила и Методија и писмености“.

Због тога се стално морамо борити и истицати своје заслуге. У европској историји не постоји врхунац већи од Златног века Симеона – сви то признају. Међутим, признају га научници у својим књигама, а ми некако не умемо да о томе испричамо ни европским грађанима, ни свету. Председавање Бугарске саветом ЕУ, које је било веома успешно у многим правцима, је имало један велики недостатак – нисмо у пуној мери искористили тих шест месеци да бисмо показали ко смо ми, одакле долазимо и колико смо много урадили за Европу. Тако је задатак сваког Бугарина да прича. И да говори не само о томе шта је Бугарска данас, него и о томе каква је она некада била, као и да у прошлости морамо тражити и будућност.


Превела: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Борис Руге в Хърватия , 30.10.24 г.

Хроника балканских догађаја

Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..

објављено 1.11.24. 12.05

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45