Дуго година је у селу Белозем, у Пловдивском крају, било једно дрвеће чија је крошња постајала све раскошнија и пружала уточиште родама које су савиле гнездо у њеним гранама. Али је после Првог светског рата тај горостас чије стабло није могло обухватити двадесет људских дланова и који се није увинуо под теретом двадесет родиних гнезда, био одсечен. Ипак су се птице и даље враћале у то село. До дана данашњег роде граде гнезда на високим крововима цркве, школе, читалишта, на бандерама.
Бела рода је толико поштована врста у Белозему да су јој посвећени музеј и и фестивал.
Вековима један наш сустановник налази погодно место за гнежђење, парење и одгој младунаца, за суживот са људима у влажним подручјима око реке Марице – објашњава председник општине села Белозем Иван Тачев. – Столећима се овде гаји пиринач. Зато је и рода као птица мочварица која се храни змијама, жабама, гуштерима и инсектима, јако привучена пиринчаним пољима.
18. маја у Белозему ће се одржати 14. фестивал беле роде, птице која сваког пролећа житељима села доноси радост, срећу и љубав. Ово издање фестивала протећи ће у знаку еколошког туризма. Посетиоци ће имати прилике да погледају изложбу села умрежених у “Европско село рода”; сазнаће како се ствара фарма за узгој калифорнијских црвених глиста и био башта са лековитим биљкама; моћи ће да погледају шта су деца забележила у свом нотесу о птицама које су за свој дом изабрали школски кров; фотографисаће се са породицом рода из Белозема.
Новина је међународни конкурс за најлепши дечји цртеж на тему “Живот једне роде” – наставља Иван Тачев. – Из нашег села потиче доста ликовних уметника, а њих тројица ће одредити победнике. Планирамо и друге интересантне ствари: еколошки прихватљив превоз двема таљигама од села до мочварне зоне и места где роде налазе храну, на штандовима на отвореном нудиће се локални специјалитети од пиринча, свежи домаћи сир, домаћа ракија, домаће вино. Свему томе није циљ профит, него промоција наших еколошки чистих производа. Белозем је чисто село премда и имамо развијену индустрију, а роде и даље остају код нас. Не заборавимо да је ова птица индикатор очуване природе и доброг места за живот.
Поред организације “Зелени Балкан” о родама брину и ученици основне сеоске школе. Деца бележе када долетају и одлетају роде, одскора преносе онлајн живот једне породице рода, а то захваљујући прикупљеном новцу на добротворном базару којим су набавили рачунар и камеру.
Највећа одговорност нас, одраслих је да код деце васпитамо осећање јединства са природом – каже председник општине села Белозем. – Треба да их научимо како је без животиња, без природе живот незамислив, јер смо сви ми деца планете Земље. Често се догађа да роде стоје удаљене само два-три метра од деце у парку основне школе. Птице ходају по трави, чепркају по земљи и не беже, јер их нико не дира.
Тренутно се у Белозему уз помоћ немачке фондације “Евронатур” гради Музеј беле роде. Тако ће на једном месту бити окупљени експонати посвећени птицама, биће ту информативни центар, а изградиће се и туристичке стазе.
У нашем крају постоји мочварна зона која се зове “Кисимови дупки” (Кисимове рупе – то је права оаза у Тракијској низији где је могуће преноћити у кемперу и посматрати многе заштићене животиње и посебно птице водарице – прича Иван Тачев. – Имамо и етнолошку збирку, две лепе цркве – католичку и православну, постоји рута која води до места где се роде хране. Предвиђамо да туристима ставимо на располагање и неколико бицикала.
Некада се Белозем звао Герен кој – т.ј. влажно, мочварно место. А “белина” у данашњем имену долази од влагом засољеног белкастог тла. Ко је једном дошао у Белозем, вероватно неће запамтити ово објашњење него ће му у сећању остати пејзаж из којег вире црвени кљун, радознало око и бело родино крило.
Превод: Ана АндрејеваФотографије: лична архива и kisimovidupki.com
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..