У Софији ће своја врата отворити прогресивна школа за децу с аутизмом. Битно је да се обезбеди целовит приступ раду с аутистичном децом, каже Христина Бабалова, председник Удружења „Образовна једнакост – Аутизам.“
Број дијагностификоване деце с аутизмом је у сталном порасту. У Бугарској није познат тачан број малишана оболелих од аутизма, али према подацима Светске здравствене организације 1 дете у 160 има поремећаје из аутистичног спектра.* Овој деци су потребни професори и средина који ће им помоћи да превазиђу недостатке, те развију свој потенцијал.
Алтернативе пред ученицима с аутизмом су следеће: уписати дете у редовну школу где је најчешћа препорука да један од родитеља буде пратиља и персонални асистент, јер разредни старешина и специјалисти нису у прилици да се у потпуности посвете овом детету. Друга алтернатива је индивидуални облик наставе. Али у овом случају дете не ступа у контакт са друговима из разреда. Тиме не долази до интеграције која је од посебне важности за нашу децу, прича Христина Бабалова, мајка детета с аутизмом и председник Удружења „Образовна једнакост – Аутизам.“
С проблемима различитог карактера се суочавају родитељи, професори и сами ђаци, а као један од највећих се издваја недостатак стручне припреме већег дела наставног особља за рад с децом с поремећајима из аутистичног спектра. Ево шта је с тим у вези рекла гђа Бабалова:
Ако у једном одељењу са 20 ученика има једно дете с аутизмом, професор једноставно неће моћи да одржи час, а ако дете има неки проблем или не може да се прилагоди активностима у учионици, пратиља га изводи напоље како не би сметало осталој деци. Осим тога, недовољно се ради са специјалистима – имамо пола сата код логопеда недељно за дете с невербалним аутизмом.
С децом са посебним потребама раде и допунски сарадници чији број може да достигне 6-7 особа, што такође додатно оптерећује дете. Поређења ради, детету које иде у редовну основну школу обично предаје један учитељ. Број специјалиста који раде с мојим дететом често премашује 25 људи, каже Христина Бабалова, а они притом нису упознати с радом колега, тј. логопед не зна, рецимо, како учитељи и остали сарадници раде с дететом у школи.
Битно је да се обезбеди целовит приступ раду с аутистичном децом. То је родило потребу за оснивањем нове школе у којој ће се све специјалне делатности вршити на једном месту. Тиме ће се, поред тога што ће се побољшати веза и комуникација између појединих специјалиста, решити још један, такође озбиљан проблем, а наиме – путовање од специјалисте до специјалисте, јер дете које треба да у току једног дана посети неколико специјалиста, који живе у различитим деловима града, проводи много времена у саобраћају уместо да се одмара, бави се спортом или разговара с вршњацима. Стога се полажу велике наде у нову школу у којој ће бити формирана група за обуку и рад с аутистичном децом:
Реч је о заједничком пројекту који смо покренули уз подршку Основне прогресивне школе, прича председник Удружења „Образовна једнакост – Аутизам.“ Они су нас подржали у решавању тог проблема и пре свега у покретању питања образовања деце с аутизмом у јавности. Предстоји нам обука специјалиста који су спремни да у свом раду примене нове, доказане методике рада с аутистичном децом.
Биће формирана одељења у којима ће учити типична деца и група деце са поремећајима из аутистичног спектра. У настави ће се користити иновативна методика преузета из иностранства, која ће временом бити прилагођена потребама бугарске деце. Осим рада у правцу образовања, програм има за циљ да побољша и друштвено битна понашања аутистичне деце. Како би обезбедили комплексну бригу и ефикасан рад с децом, у јутарњим сатима ће се одржавати школске активности, а после подне је резервисано за допунску наставу, спортске активности, арт и музичку терапију.
Надамо се да ће више људи препознати ту проблематику и почети изградњу заједнице, мреже удружења налик на наше. Ми желимо да помогнемо институцијама у припреми кадра који ће бити стручно профилиран за рад с децом с аутизмом, рекла је Христина Бабалова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..