Старе, усамљене, али нетакнутог срца жене пружају топлину и спокој јер то најбоље знају. Сваке недеље жене из дома за старе „Св. Василије Велики“ у Пловдиву читају приче малишанима у дечјим вртићима. Тако се оне претварају у ткаље које пажљиво израђују ћилим од речи на који деца седну и одлете ка неком бајковитом свету.

Пројекат „Бако, испричај ми причу“ Фондације „Генерације заједно“ родио се након разговора са станарима старачког дома и директорком дечјег вртића „Зорница.“ Једном смештени у дом за стара лица, ти људи се осећају изоловано и губе самопоуздање да још могу бити корисни, прича Маргарита Ганчева, председник организације. Прва пред „малу публику“ стала је бака Мина, а њен пример су почеле да следе и остале жене из дома.

Првобитна идеја је била да жене из дома читају бајке, али су оне саме приметиле да су деца жељна разговора и пажње, наставља Маргарита Ганчева. Баке увек почињу с читањем, али их мали слушаоци знатижељно прекидају питањима. Наравно, ту су и загрљаји, осмеси и весели дечји жагор. Из тог разлога васпитачи време предвиђено за читање бајки зову „Школом живота“ јер жене с децом разговарају о свему и свачему, укључујући о располагању новцем – како да га штеде, шта да купе у продавници. Понекад заједно праве погачу, цртају, уче да рачунају, слушају музику. Ово је веома драгоцено време – и за децу и за одрасле.

На часовима живота активно учествују и малишани, као и њихови васпитачи, из дечјег вртића „Валентина.“

Другачије је чути бакину бајку, каже Маргарита Ганчева. Једна жена у годинама делује озбиљније, улива респект, али исто тако зрачи миром, мудрошћу и животним искуством. Идеја нам је да успоставимо везу између генерација јер свака од њих носи своју енергију и има своју мисију. Данас су се, нажалост, мостови који их спајају расклимали, а генерација која није примила штафету од претходне неће успети.

Жене које посећују дечји вртић чине нешто заиста добро што не остаје непримећено. „Добротворцима“ зову људе који суботом одлазе у дом за старе с намером да поклоне пажњу и црпе мудрост. Деца и одрасли учествују и у иницијативи „Заједно код баке и деке“ – другом пројекту фондације. А идеја водиља им је комуникација, заједно, кроз тематске разговоре, посете позоришту, веслачким клубовима и вођење нестандардне Фејсбук странице за потребе иницијативе. 

"Страница баке“ није виртуелна, већ представља огласну таблу на којој сваке седмице пишемо неку мисао, објашњава Маргарита Ганчева и додаје: Писали смо мудре мисли Мајке Терезе, стихове или, пак, нешто што смо ми смислили. И људи знају да морају размислити о томе.

Без обзира на то што су сви заједно, људи у дому се осећају усамљено јер је свако од њих претрпео неки губитак. А често их обузме и осећај немоћи и непотребности. 

Осећај изолованости ствара само друштво пошто је уобичајено схватање да су пензионери људи „нижег квалитета, рекла је гђа Ганчева. Али су они читав живот радили и стекли су богато животно искуство, стога ми из Фондације „Генерације заједно“ желимо да црпимо знање из њиховог животног извора, а исто тако да скренемо пажњу на вредности попут поштовања, саосећања, дуга, без којих не можемо изградити мост између генерација.

Волонтери из Фондације „Генерације заједно“ немају осећај да раде нешто специјално.

Мислимо да је нормално поклонити пажњу људима, провести квалитетно време заједно. Ми једноставно желимо да вратимо веру у људскост и помогнемо свакој генерацији да пронађе своје место, да схвати своју вредност како би примила, односно предала штафету, закључила је Маргарита Ганчева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива